Opštinske novine

202

Београдске општинске новине

проширења насеља за све општине у тој области која има равно 656 општина (међу њима и Париз). Али на овоме се није стало. Осим овога једном серијом Уредаба са законском снагом Лавалов кабинет је крајем 1935 год. предузео да олакша и спроведе у дело све добре урбанистичке идеје, које би могле кориснз да послуже Француској. Поставило се било одмах питање може ли влада да се меша у ове ствари путем уредаба. Другим речима јесу ли те уредбе основане на ком закону? Влада је била добила законом од 8 јуна 1935 овлашћење да може у циљу одбране; франка доносити уредбе са законском снагом. Влада је увидела да би и уређење градова и поступак око експропријације могли знатно утицати на исход борбе за одбрану франка. Зато је, на основу горњег овлашћења, присвојила себи право да доноси уредбе и у том правцу. Веза је била добро нађена и одржала се. Све предузете мере имале су за задатак да сједине делатност разних јавних тела, која су мотори економије. Ове мере заузимају лепо место у подухвату финансиског подизања и новчане заштите. Уређење градова, другим речима, показује се као посао који остварује радове јавног интереса, убрзава подизање нових градилишта, припомаже смањењу незапослонзсти и оживљује народну привреду; оно помаже посредним али успешним начином повратак благостању и остварењу буџетске равнотеже. Значи да влада није прекорачила ни у чему своја законске овлашћења о одбрани франка. Према томе сви нови декрети из урбанизма добили су и сад имају силу закона. Законе сличне нашем Грађевинском закону из 1931 год. Французи су добили 1919 и 1924 год, Али то су биле генералије и развој градова последње деценије захтевао је нове законске одредбе. Лавалов кабинет их је донео и оне су у духу поменутих грађевинских закона и закона о одбрани франка. Лавалов кабнет је донео шест уредаба о урбанизму. Четири уредбе су потписане 25 јула 1935 год., а) две 8 ав^уста 1935 год. Ако их пређемо редом најбоље ћемо увидети њихов значај. Сами реферати које је француска влада поднела уз текстове закона Претседнику републике најбоље сведоче о стању урбанизма у Француској. Прва уредба која се односи на уређење урбанистичких области пропраћена је дословце речима: „Законодавство и урбанистичка пракса су у Француској у великом задоцњешу Ситуација је очајна, јер радити на урбанизму значи сарађивати и предвидети, а познато је колико су отсуство сарадње између надлештава и грешке у предвиђањима до сада коштали јавне заједнице". и због овога потребно је да се донесе уредба са законском снагом, која ће прописати образовање урбанистичких

области по целој Француској, поред већ образоване Париске области (закон од 14 маја 1932 год.). Овим се успело да се извесне покрајине односно области, групишу у једну урбанистичку целину и да се за сваку такву област донесу уредбе за њено урбанистичко уређење, према њеним локалним особинама. Доцнији регулациони планови појединих градова, који се налазе у ттој области, имају се повињавати основним директивама општег обласног плана. Ни једна дозвола за зидање се не сме издати док се не слаже са обласним планом. Осим овога обласни планови предвиђају у општаш цртама груписање области у зоне, побројавају редом прешност експропријација и у најширем смислу речи потчињују локалне ствари општој. Уредба садржи даље параграфе који имају за циљ да спрече несавесне трговачке маневре са имањима. Да би се сачувала вредност франка потребно је било свим силама и начинима пазити на приходе појединих установа, не допустити шпекулисање са имањима и скупо плаћање потребне експропријације. Уредбу је прописао претседник републике 25 јула 1935 год. и одмах је добила силу закона. Сам план уређења Париске области, који је био урађен на основу закона од 14 маја 1932 год., како смо споменули, захтевао је допуне и нове уредбе. Лавалов кабинет је то урадио доневши три уредбе за Париску област. Прву, у којој су у ствари стопљена три старија законска текста и која има за циљ да саобрази општу уредбу о областима потребама Париске области. Овом уредбом се у ствари олакшава остварење регулационог плана за Париску област. Допуњене су неке празнине у ранијим грађевинским законима, тако да се поправљени текст може згодно применити на Париз. Законима из 1919 и 1924 год. било је предвиђено да је општина дужна одмах откупљивати све терене који потпадају под експропријацију по генералном плану. Како је, са финансиске стране, самар ту највише жуљио, то је Париска општина морала добро да размисли кад прави регулациони план, може ли да плати експропријације? Новом уредбом овај пропис је ублажен на тај начин, што ће се експропријација платити, али тек у року од 15 година, рачунајући од дана кад сопственик неког имања тражи грађевинску дозволу и буде одбијен јер је имање под резервацијом. Време од 15 година допушта дакле да се Париска област финансиски организује и да створи ј,ачи регулациони фонд. Исто тако неће се плаћати више никаква оштета за сервитуде које општина наметне појединцима ,сем ако се докаже да појединац трпи извесну, непосредну, тренутну штету. Ово, разуме се, не искључује погађања, али законски текст иде у великО у прилог општини. Уредба знатно олакшава поступак око исправке суседних граница као и поступак око комасације.