Opštinske novine

4

Урбанистичко законодавство у Француској

201

50 год. унапред; затим: забрана зидаша у висину смањује густину становништва, па према томе и изворе прихода за општину, а стварање слободних зона, резервоара ваздуха и заштитних појасева су препреке просперитета за град — разумећете зашто нове идеје о урбанизму тешко продиру. Организовати у грађевинском погледу велики ГТариз не проширујући га безразложнз, простудирати и регулисати начин подизања једног организма који је вековима растао, побољшати на сваки начин саобраћај који је почео да се гуши, прописати строге мере корисне по хигијену, сачувати старине и естетику града, а при свему увек водити рачуна о финансиским моћима општине, — није се могло без великог рада и његовог санкционисања законом. Престоница захтева закон о свом уређењу, а не општинску уредбу. Нормалан рад гломазне парламентарне махшне, кад својим спорим ходом избаци један закон из себе, гарантује истовремено да тај закон неће бити замењен убрзо новим. А ваљда најгоре последице од сталне измене одредаба, регулација, правилника, уредаба и сл. показују се на градском организму, баш каз и на војничком, где важи правило; Огске, согЛге огсЈге — с1ебогс1ге. Французи су у последњем тренутку схватили потребу реда и већ 1928 год, у Министарству унуттрашњих дела, на настојавање пок. Поенкареа, створено је једно тело да проучи и простудира питање Париза и околине. Тело је добило име „Виши комитег за уређење и генералну организацију Париске области''. Овде не стоји и „за проширење", јер је проширење већ било готово, рђаво изведено наравно, али је био свршен чин. Овде да се мало зауставимо. .Французи су створили дакле један ко?лигет, једно тело, са задатком да се побрине о уређењу Париске области. Исто су урадили и Немци, затиад Беч, Праг, и ту скоро Москва. Увидело <се да је немогуће добро радити ако престоницу уређују и улепшавају разна тела, како које хоће, а после траже само „сагласност" од општине. Немогуће је да у јјвдној престоници општина р'ади на своју руку Генерални план, да жељезнички чвор независно од тога ради Мин. саобраћаја, да Управа поморства и речне пловидбе ради пристаниште и кеј, а да војска подиже своја утврђења и зграде где хоће и како хоће. Није потребна никаква стручност па да човек: закључи да, код многих р,азиородних тела која су га уређивала, Париз у грађевинском погледу — нарочито нови делови — није могао добро да изгледа. Због тога је сад целокупно уређење града почело да зависи од једног тела, састављеног наравно од претставника свих заинтересованих страна: општине, Мин. грађевина, Главног генералштаба, Мин. саобраћаја, Речне пловидбе итд.

Тешкоће ове комисије биле су огромне, али не и непремостиве. Претерани либерализам једног законздавства које заштићује до бесмисленссти право — иначе за поштовање сопствености противан је најоснознијим правилима урбанизма, који се свуда у свету спроводи. Потребно је било изменити закон о експропријацији, за који је пракса од скоро једног столећа показала да има огромне недостатке, који још од /*екларације човекових права потчињују колективистичке подухвате приватној својини. Затим чисто техничка питања, и нови закони са њима у вези, престављали су други део посла, док се најзад није наишло и на последњу препреку: санкциснисање свега тога од стране надлежних већа и одбора. Нас поглавито могу интересовати техничка и правна питања која су се овде појављивала; али није, без интереса да додирнемо и ону последњу препреку, која стручњацима обично изгледа као банална формалност, а која, међутим, може много да поједе времена и да потпуно упропасти велики технички рад, У Паризу се наиме десило ово: Закон од 14 маја 1932 год,, изгласан од парламента, дао је дефинитивну форлу Вишем комитету за уређење ПарисКе области и био је одредио рок од годину дана за спремање регулационог плана и уредбе за његово извођење (рок је после једним чудном административном досетком продужен на две године). После две године тачно целокупан е/^аборат био је предат у руке министру унутрашњих дела. Министар је план и уредбу доставио општини ,.на сагласност" и мишљење. Било је неопходно видети реакцију. Али ствари у општини и у Обласном већу нису ишле глатко. Сваки је већник био добио пропратан извештај да би могао да се упозна са урбаннсгичким проблемима Париске области, Већници су се одмах поделили на две групе: једни без коментара примају све што им се одозго наметне, из простог разлога што су послушни и што их мрзи да чак развежу пангљике :на извештају који нађу на клупи у седници; а други, који су „принципијелно" у вечитој опозицији, не улазећи исто тако у суштину проблема, гласали су проттив. И да се не би задржавали, рећићемо да су се стручњаци творци плана и уредбе зачуђено питали зашто се такве ствари и износе пред градско веће кад се није био јавио ни један озбиљан говорник да оправдано, познавајући суштину проблема, брани ствар. Али и по таквом саслушању обласних и градских већа план је најзад почео да се спроводи у дело, наравно онако како су га прави стручњаци замислили. Колики је то посао био најбоље се види из законског текста од 14 маја 1932 год. који у § 1 каже: „Париска област биће уређена према једном обласновд плану-пројекту, коме ће бити подређени сви пројекти регулације и