Opštinske novine

204

Београдске општинске новине

социјалних и националних потреба захтева. Због социјалних јер су и становници по предграђима пуноправни грађани па и они треба да уживају благодети хигијене и естетике, које повољно утичу на срећу и менталитет становника који окружују једну велику варош. Због нацисналних, јер је потребно поправити бедне изгледе предграђа, који у очима сранаца претстављају ругло у туристичком погледу, а сем тога добре комуникације око града су истоврег.ено и једно од најбољих сретстава за дефанзивну одбрану града. Ако довољно обратимо пажњу на уређење Париске области и гледамо га под углом 1 из Београда видећемо у резимеу ово. Париз и његова околина по својој величини и важности захтевали су да се о њиховом уређењу постара сама држава. И то не посредно, путем закона, већ непосредно: да одузме из општинских руку уређење града и да путем једног Вишег комитета, који се налази при Минист. унутрашњих дела диктира свима заинтересованим (војсци, општини, мин. саобраћаја, мин. грађевина етс.) главне идеје о урбанистичком уређењу Париске области. Пари.ско градско веће ништа тиме није изгубило од своје аутономије престижа, јер и његови преставници заседавају у Вишем комитету. Веће може преко њих да спроводе сваку оправдану, умесну жељу, што наравно не значи сваку жељу. И ако жалост

за аутономијом значи жалост за неоствареним каприцима, онда је таква аутономија излашна. Друга ствар која се на уређењу Париске областивиди добро из Београда јесте огроман напор, посао и трошкови око уређења регулационог плана и Уредбе. Регулациони план и Уредба захтевају плаћене студије, доста времена, добре стручњаке и солидно урађене цртеже. Са обичним административним апаратом то је било немогуће урадиги, јер се велике ствари свршавају само великим жргвама. Две деценије је Париска општина претака\а своје регулационе планове по својим канцелариј ; ама док се није све замутило. Најзад је морала да интервенише држава и, то радикалним мерама. У питању је била престоница. Ово су псто урадили Чеси са својим Прагом и ту скоро Руси са Москвом (ма да је ствар код њих много лакша, јер експропријација не долази у питање). А излагања у изводу шта која нова Уредба садржи у урбанистичком погледу најбољи су докази колико се урбанистичка питања код Француза озбиљно схватају. Ми бисмо желели да ова излагања изазову корисне асоцијације мисли код разних надлежних, који су данас одговорни за изглед и уређење престонице. Арх. Драгомир М. Поповнћ

■?.

Бошко Вукашиновић: Мотив са Чукарице (Са изложбс ученика Уметничке школе у Беотраду у мају 1937)