Opštinske novine

Проблем одрЉавања Беатастра О. г. Б.

Решењем Суда Опшгине београдске О.Бр, '7938 од 25 априла 1933 год. основан је нов Ољак за одржавање катастра при Катастаоском отсеку Техничке дирекције са циљем да преузме одржавање катастра после његовог дефинитивног довршења од стране Одељка за снимање. Тимј решењем (у форми Уредбе)предвиђена је и организација новог Одељка, а прецизиране су и дужности, као: „Одељак за одржавање катастра, у циљу лакшег и .рационалн:?јег извођења свога посла, има пет својих секција, које непосредно врше одржавање... На челу Одељка је инжењер-референт, а на челу секција шефови секција. Референт рукује целокупним пословима Одељка"... Одељак има дужност, између осталог: ,,Да се брине о правилном одржавању катастра и, у том циљу, пази на добру колаборацију свих одељака, кроз које пролазе промене поседовног стања земљишта и промене објеката, како би све промене морале проћи кроз Одељак за одржавање катастра"... Такође је| предвиђено да се: „Надлежност Отсека добара, у колико се односи на границе и евиденцију општинског земљишта, преноси на овај Одељак". Иако је сукцисивно од 1934 год. Одељак за одржавање катастра преузео своју функцију, јер су елаборати оснивања земљишних књига свију катастарских општина предати Среском суду, код ког већ функционишу земљишне књиге за целу територију Спштине града Београда, ипак је Одељак остао неорганизован. Дакле, горе цитирано решење Суда, иако је одобрено и од надлежних министарстава, није добилосвоју примену. Ово констатујемо из рак злога што сматрамо да је неорганизованост Одељка за одржавање катастра главни узрок што се дошло до стања које Не се видети из следећег излагања. Територија Општине града Београда подељена је на седам катастарских општина, ради успешнијег вођења послова око одржавања катастра. Укупна површина Београда је 8471 2435,2 м 2 . Ово је површина која је припадала Београду по атару до 1934 год. Површина Београда без острва и река Саве и Дунава износи 7094 6212,0 м 2 . Ова је површина подељена на 32405 катастарских парцела — честица, Од овога броја катастарских парцела уписано је на Управну општину града Београда, као власника, 3816 кат. парцела са укупном површином 1286 72 79,0 м 2 и то 1785 парцела са

укупном површином 7 41 14 11,0 м- као вртови, њиве, ливаде и куће и 2031 парцела са укупном површином од 545 58 68,0 м- као јавно добро: улице, скверови, паркови, друмови и службени путеви. Све су ове парцеле, углавном, омеђене прописним међним белегама, које треба чувати — одржавати. Одељак је дужан: „Да чува и одржава све катастарске белеге". Све промене учињене на терену, ма какве природе оне биле, т.ј. било да је иастала промена у култури, било да је подигнут нов објекат или извршена реконструкција старог, морају се регистровати у кат. операту и планозима и о томе известити Срески суд. Јер је Одељак дужан: ,,Да буде у непрекидној вези са надлежним установама за земљишне књиге и даје све одговарајуће потребне податке за правилно и несметано одржавање земљишних књига". Када имамо горњу цифру о броју парецла и узмемо у обзир да на терену није извршена дефинитивно регулација скоро ни једне улице на територији Београдске општине, затим просецање нових улица, парцелацију, препарцелацију приватних имања и многе исправке граница, ради оспособљавања неправилних парцела за правилна градилишта, подизање нових објеката: кућа, зграда и других техничких објеката, те када се има у Е ;иду да све те /радње изазивају поремећај у овом мноштву парцела, јер се ствара ново стање, — онда ће ре имати јасна слика о величини послова и са колико напора, добре воље, пажње и експедитивности тај огроман посао треба водити и радити, да се одговори свим условима које прописују закони и правилници о његовом вођењу, а нарочито да се изађе у сусрет грађанима, и да се избегну њихови протести,, који су често оправдани, због поцепканости садашње администрације, која кочи посао. Код нас свет још није у потпуности схватио значај оснивања Зем. књиге, а тим самим ни важност Одељка за одржавање катастра, који је извршилац свих техничких функција које проистичу из тог новог система. Док се код ранијег тапијског система једна промена — цепање парцеле, регистровала на једном парчету хартије — тапији, а што на терену није увек и прописним међним белегама обележено, већ обичниМ дрвеним кољем, које иструне или се уништи за кратко време; данас се једна промена, цепање парцеле, региструје — упише и спроведе скроз тринаест места у катастарском