Opštinske novine

Задаци хемије животних намирница

221

Аазе у наш организам и проузрокуЈу разна обољења. Код млека смо већ упозорили на опасност неких инфективних обољења која могу настати употребом намирница за живот, са којима се није за време продукције или припреме хигијенски поступало. Специјално то вреди ако су код њихове продукције запослене особе које болују од хроничних заразних болести (туберкулоза) или су од заразних болести боловале (клицоноше). Ако се поједине намирнице узимају у сировогл стању, могу бити у извесним приликама посредници обољења. То вреди нарочито за воће, салате, сиреве и др. И овде су најчешћи случајеви обољења од тифуса, паратифуса и дизентерије. Путеви преко којих једино могу наступити инфекције поменутих болести означују Американци са Ш (Нп«егз, Шез, 1оо<1 — прсти, риуве, храна). То би био случај директног деловања патогених клица на организам и спада у медицину. У колико микроорганизми делују на растварање хране и тим путем наносе штету организму, ту ~]е, поред биолога и лекаоа, позваи и хемичар животних намирница да суделује не толико у истраживању деловања токсичких продуката распадања колико у спречавању стављања такве робе на тржишге, У нашем београдском практичном животу то се догађа код трговине са конзервама, где [е у првом реду позван хемичар животних намирница да да своје мишљење о квалитету истих. У индустријским земљама, где је фабричка продукција намирница за живот на врло високом ступњу, у нормалним приликама опасност од неисправних конзерви све је мања услед све веће контроле и међусобне конкуренције. Упослење стручних лица, која сносе пуну одговорност за рад, даје пуно гаранције за исправност робе. Контрола сировог меса и сирових месних продуката подлежи законски свакодневно прегледу и, у колико се другим, заобилазним путем не би неисправна робастављала на тржиште — са те стране били бисмо у погледу санитарне вредности сасвим обезбеђени. У све већој тежњи за бољом. исхраном наши широки народни слојеви нису могли налазити на тржишту одговарајуће намирнице или у доста великим количинама или у тако приступачној цени која је могла одговарати њиховом имовном стању. Ту лежи главни повод за фабрикацију неких потребних сурогата, по својој вредности сасвим на висини оригинала којег замењују. Леп пример за ову врсту вештач:шх продуката је маргарин. По хемијском саставу и хранљивој вредности одговара путеру, чија је и замена на тржишту, али је по цени много приступачнији. Однос између путера и маргарина приказује табела 3.

Таб. 3 кг 12 МАРГАРИН

БУТЕР 12 кг 10

О О О О О О О О СЈ О М О М <2 ВД

О О О О О е* г=( с* е* ^ о 2 о о. о о о р СО О СЧ С

о о о о о о о о о о СО О 1.4 Ш 10 о о о о о X Ч Ч ас сџ О О о о О О п 00 о <м и

из које се види годишња потрошња маргарина и путера у Немачкој по особи обзиром на висину прихода. 1 ) Таб. 4 60

ЈшЈ|.1||1!

. ^ <џ 5 к д ч: . к о, д и У Д

„ • ® Д о.

У таС^ели 4. имамо приказану годишњу потрошњу шећера по особи у појединим државама. Шећер је признат као најбоља храна из групе угљено-хидрата и може да послужи као мерило ступња исхране становништва. Док у неким земљама отпада на појединца попречно 40 кг., ми и у том погледу стојимо на В(ру\Јо ниском ступњу од свега 5.5 кг. Узрок томе с једне стране треба тражити у необавештености, јер се код нас држи да је шећер луксузни артикл, а с друге стране у великој трошарини којом је оптерећен. Шећер је данас важан део исхране као и млеко, јаја или маст, те би било у интересу народне исхране, аисто и пољопривреде, када би његова прометна цена била снижена, односно трошарина укинута. Исто као што се ничим не би могла правдати трошарина на маст и брашно, тако нема никаквог оправдања ни што је разрезана на шећер. Ако се стварно жели подизање народног здравља путем побољшања исхране нашег градског живља, мора се приступити вођењу политике која ће довести до укидања трошарине и градских намета на хранљиве материје. То је неопходно!

: ) \\Пг1!.сћа{1 ипсЗ 31а{Ј84Јк 1929.

Инж. Јован ДуГошевпћ