Opštinske novine

Турбе Дамад Али паше у Горњем граду

255

На концу овога чланка потребно је укратко рећи и коју о Дамад Али паши. Он је родом из Изника V Малој Азији. Отац му је био ћехаја код неких ве-

Мјмн

I-•2x9-^0:

'

«" .

зира. За времена Ахмед II примљен је у двор на школовање. Одликовао се у науци и за Мустафе II постао је његовим коморником и тајником. За владе Ахмеда III постао је хранитељ оружја, па је почашћен сродством царског дома и везирским звањем, касниЈе постао је заменик стременара и велики везир. Ратовао је с успехом у Мореји против Венеције. Био је способан, паметан, племенит и дарежљив. Као врло савестан државник бавио се само државним пословима, а познат је био и као одлучан противник корупције, тако да за његова времена ни један службеник није смео примити ни најмањи поклон. Говорило се тада на све стране: данас, осим поздрава нико ништа друго не сме да прими. Кад је погинуо било му је око педесет година. Турски историчари тврде да је у битци под Варадином победа била сигурна и да је његова погибија проузроковала пораз. У Цариграду код Шехзаде џамије основао је јавну библиотеку и код Изника у свом родном селу подигао је џамију као и неке друге добротворне установе. Слика 2

Сл. 3. — Дамад Али пашино турбе у Горњем Граду IV. ШЕЈХ МУСТАФИНО ТУРБЕ Паралелно згради Управе града Београда, на ћошку Вишњићеве улице, налази се једно турбе које је познато под називом „текија". То турбе налазило се је у дворишту текије док је ова постојала. Обичај је био да се знаменитији шејхови (старешине) сахраљују у двориштима својих текија, па је вероватно да је ту негде у близини сахрањен и оснивалац ове текије Дервиш Мехмед Хоросанија, ако је умро у Београду. Ову текију, која се звала текија Дервиш Мехмеда (Мухамеда) Хоросаније, подигао је, према запису Евлија Челебије, неки Абали Мехмед паша и налазила се, 1660 године, на југоисточној страни вароши (на страни кибле) до Абаза пашина двора. Један део тога простора на коме је та текија постојала јест оно празно земљиште до самога турбета на коме се сада налази стовариште општинског грађевног материјала, а које се и сада зове „текија". У овој текији, која је морала имати поред „семаа-хане" (простране сале за дервишко богослужење) још и друге бројне просторије, па је у тој текији становао и умро 181ГДоситије Обрадовић, а не у овом постојећем влажном турбету, како је то по-