Opštinske novine

502

Београдске бпштинске новине

спортским организациЈама. Здрајзствени преглед играча врши се на Универзитетској клиници г. проф д-р Аронвљевића и обавезан је за све играче. На територији Београдског лоптачког потсавеза налазе се 88 клубова, од којих 66 у Београду и 22 у унутрашњости. Ове године примљено је 9 нових

Г. д-р Ј. Спассјевић, претседник Б. л. п. клубова, 7 из Београда и 2 из унутрашњости. Иначе територија Београдског лоптачког потсавеза обухвата: Београд, Земун, Смедерево, Пожаревац, Петровац на Млави, Костолац, Младеновац, Смедеревску Паланку, Кусадак, Лајковац, Умку, Обреновац и Ваљево. Питање игралишта није још како треба решено. Постоји 26 игралишта, 6 неограђених, од којих Бео-

град има свега 10. Верифицираних играча Београдски лоптачки потсавез има 5.890. У току ове године верифицирано је 760 нових играча. Прешло је из клуба у клуб свега њих 752. Потсавез располаже са 72 судије, од којих су 58 сталних и 14 привремених савезних судија. Пошто је још пре скупшгине постигнут потпун споразум између свију клубова са територије Београдског потсавеза и примљени сви извештаји једногласно дата је разрешница старој управи. Благодарећи заузимању свесних спортиста на овој скупштини, први пут после толико година, сви клубови и из Београда и из унутрашњости сложили су се на Једном заједничком програму који ће повести ногометни спорт престонице бољој будућности, што је за сваку похвалу. Нови управни одбор, изабран акламацијом, овако је састављен: претседник г. д-р Јован Спасојевић, лекар Градског поглаварства Београд; I потпретседник г. инж. Никола Стојановић; II потпретседник г. д-р Петар Николић, судија Среског суда; I секретар I. Р. 1"лигоријевић, суд. приправник; II секретар г. инж. Агитоновић, виши саветник Мин. Саобраћаја, III секретар г. Мирослав Лазаревић, чинов. Агр. банке; I благајник г. Бранко Петровић, благајник Главне Контроле; II благајник г. инж. Левенхолц, капитен г. М. Николић. На крају нека нам не замери нова управа Београдског лоптачког потсавеза, што ћемо подвући два вигална питања, која нарочито треба да заинтересују управу, — питање игралишта и питање помоћи слабим клубовима, који једва егзистирају, а за собом имају лепу спортску прошлост.

Бугарска — Југославија 4:0 (2;0)

Лепи резултати наших клубова у последње време давали су нам наде да ће, иако подмлађена, наша репрезентација изићи као победник у сусрету са репрезентацијом братске Бугарске. Али догодило се нешто што је и сувише болно за нас. Сувише тешко нада овакав један пораз после лепог низа убедљивих победа над реномираним страним тимовима. Наша репрезентација, која је знала да стекне славу на игралиштима најчувенијих футбалских народа обе Европе и која је сматрана са пуним праном као једна од најбољих футбалских екипа, дозвО' лила је да буде поражена, и то са великим резултатом, од Бугарске националне екипе у Софији 12 јула ов. г. Није нам жеља да овим потцењујемо играчке квалитете Бугарске репрезентације, али морамо признати да је наш футбал заиста бољи од Бугарског. Узрок оваквом поразу наше репрезентације не треба тражити у већој и бољој вредности бугарског тима, већ у очајно слабој форми наших репрезентаната. Али много већу кривицу сносе наши спортски вођи. Заборавили су да свака међународна утакмица на туђем терену има већи значај и шири одјек него лепи резултати постигнути на нашим теренима. Они нису смели да заказују једну међународну утакмицу у ово доба године, када су наши играчи, исцрпљени и засићени лопте, желели одмор. Наши играчи издржали су напорна такмичења у првенственим и интернационалним борбама послед-

њих дана; дали су све од себе, максимум своје снаге и једва чекали с правом заслужени одмор. Ова међународна утакмица то је очито и доказала. Дошла је у моменту њихове исцрпљености. Па не само то, већ и самоувереност у успех учинила је да наша репрезентација, неприпремљена и у врло слабој физичкој кондицији, оде у сусрет, у врло слабом и неозбиљном саставу, једној савесно припреманој и за борбу спремној екипи. Бугари су нас потпуно заслужено победили. Били су господари терена. Сваки налет њихове навале био је права опасност по наш гол. Наша халфлинија није претстављала никакву препреку разиграној навали бугарске репрезентације. Наша пак навала изгубила је била главу, нарочито после примљеног другог гола. Губила драгоцене моменте пред противнички.м голом у нретераном комбиновању; или се упуштала у бескорисне дриблинге и ти.ме испуштала шансу за шансом за реализовањем извесних зрелих сигуација пред бугарским голом. Место целине, компактности, слоге видела се и сувише индивидуализирана игра, која поред јаке и отпорне одбране Бугара није могла да донесе плода. Ефикасност бугарске екипе заслужено је донела победу бугарској нацији. Нека овај пораз буде опомена за будућност нашим надлежним спортским функционерима.