Opštinske novine

510

Београдске општинске новине

Поред тога он је био један од првих и највреднијих сарадника „Цариградског Гласника", тада јединог српског гласила у Отоманском Царству, у коме је листу писао највише о просветно-културним и националним питањима Срба под Турцима. Краљ Петар 1, Велики Ослободилац, када је дошао из Русије у Цариград, позвао је Варнаву да буде стално уз њега и приликом посете, коју је Краљ Петар учинио Васељенском Патријарху, Нзегова Светост Патријарх Варнава био му је тумач и посредник, као познавалац грчког језика. Васељенски Патријарх Јоаким III одржао је један диван говор у част посете Краља Петра, који је Варнава тада превео на српски и до данас сачувао од заборава. Нзегова Светост Патријарх Варнава као јеромонах. у Цариграду, где је стигао 5 августа 1905 год., служио је у руском; храму, пошто није Српско посланство имало свога храма. Путовао је 1906 год. из Цариграда у Палестину, посетио Витлејем и Назарет и обишао реку Јордан. При повратку обишао је и Свету Гору и у њој све манастире. Па одатле кренуо преко Бугарске у Србију, посетио Ниш, Београд, па се вратио преко Сарајева, Мостара, Дубровника и Котора у Црну Гору. Вратио се из Црне Горе преко Србије и Бугарске у Цариград. 3 Устоличење за дебарско-велешког епископа Његове Светости Патријарха Варнаве Његова Светост Патријарх Варнава буде изабран 18 марта 1910 год. од Синода Васељенске Патријаршије за епископа дебарсковелешке епархије. Васељенски Патријарх био је Јоаким! III, који је претседавао кад је јеромонах Варнава изабран за викарног епископа ДебарскоВелешке Епархије на седници Св. Синода и одмах 10 априла 1910 год. на Лазареву Суботу посвећен са титулом: Епископ ,,Главинички." Нзегова Светост Патријарх Варнава био је први Србин за време турске владавине, који је добио ту титулу. Он је тада имао велики и тешки задатак, јер у епархији, коју је добио, већ су развили огроман посао грчки и бугарски архијереји и њихов свештенички кадар, а Срби су у њој силом одвођени под бугарски егзархат или под заштиту грчке цркве у којој се губила и ишчезавала српска народност.

*) Главиница је стара српска епархија у Епиру, која је некада припадала Охриду и коју је турска сила угасила, а њ-ој су припадали крајеви Канине и Незиска. Нзегова Светост Патријарх Варнава, као млади епископ, улази одважно у борбу да спасава Српство. И он је снажан и одлучан у овој борби и поред свих претњи успевао. Н>ега су бугарске и грчке новине тада много нападале. Бугарски Егзархат и Грчка Митрополија успели су да ангажују и дипломатију својих земаља и да Варнаву оптуже и оклеветају код турске владе, али ни то им није помогло. Нзегова Светост Патријарх Варнава тада је стално обилазио све: скромне колибе, села и засеоке и проповедао, храбро и пророковао како је близу Велики Дан — Ослобођење. Нзеговим доласком у Дебарско-Велешку Епархију осетио се одмах велики покрет уплашеног и ојађеног српског народа. Он је, поред црквеног и просветног програма, који је био у рукама Грчке Митрополије, створио нови програм, којим је у националном и верском духу обухватио све жеље нашег народа у Јужној Србији. Бугарске новине тада су писале: „Цео народ оде за Варнавом, јер он један више ради него наших десет." 4 Његова Светост Патријарх Варнава за време Балканских ратова 1912 и 1913. ЊеГова Светост Патријарх Варнава дочекао је пун среће, Ослободилачку Српску војску 1912 године у Кичеву. Он се тада .ставља на расположење Краљевској Српској влади и Врховној Команди Српске Војске. Краљевска Српска влада поставља га за администратора јужних епархија на којој је дужности остао све до 1918 год.; док 1913 год. за време арнаутске побуне пада у клопку Арнаута, као проповедник, али се сретним' случајем спасава. После победоносних ратова са Турском и Бугарском 1912 и 1913 год. он у једном хаосу несређених прилика уређује српску цркву у Јужној Србији, образује духовне судове, врши организацију српске цркве и њено уједињење са црквом у Србији. 5 ЊеГова Светост Патријарх Варнава у Светском Рату 1914 год . иде с војском. ЊеГова Светост Патријарх Варнава за време светског рата (1914—1918) био је у Ваљеву са војском 1 . Иде у болнице, превијалишта, логоре и свуда. Држи беседе, диже дух и дасру у Бога, који чува Србију. Повлачи се 1915 год. кроз Арбанију. Желећи као пастир да дели и зло са својом паством, под народним стегом иде храбро и неуморно на Голготу. Био је на Крфу и онда је са војском отишао на Солунски фронт.