Opštinske novine

/• Његова Светост Патријарх Варнава

511

Какав је био и, шта је радио за време изгнанства Срба 1915—1918 год., лепо илуетрују ова документа*: „Скупљајући многобројну ратну сирочад за време повлачења 1915 године, подигли смо шаторе у Солуну, у коме је привремено требало да буду смештена ратна сирочад. У тим тешким данима наше Голготе, дочекали смо и Божић у изгнанству. Зрачак наде ули нам тада појава нашег Преосвештеног владике Варнаве, који је дошао у логор да проведе с нама овај велики празник. Том приликом одржао је владика Варнава значајан говор у православној цркви у Солуну. То није била само уобичајена беседа, већ позив мајкама, сестрама, женама и осталим православцима да издрже ову, по његовом чврстом уверењу, само привремену Голготу. Између осталога владика Варнава рекао је: „Остависте сгоје домове, сЕоја огњишта, отаџбину своју, као и своје многобројне православне цркве! Али, Православна црква није вас оставила! Она је с вама и у вама. Душманин није могао то да вам одузме, јер је Православна црква чврсто уз вас, да вам да довољно снаге да издржите и преболите губитак ваших оцева и браће — хероја; душманин није могао да вам одузме и божанско стрпљење да чекате час када ћемо се сви, који будемо живи, вратити у нашу лепу и уједињену државу!" Ове речи владике Варнаве као неки мелем падале су на наша ојађена срца. Сузе су навирале на оч!*, а јецање се претварало у јауке. Ојађени свет разилазио се и као молитву понављао речи владике Варнаве, које су имале да нас воде даље и да нам даду снаге да издржимо сва будућа искушења . . . .Плакао је с на5м(а и Варнава, плакао је искрено, као човек који, дижући очи к небу, моли Бога да му да довољно снаге да утеши унесрећгне и ојађене. После ове молитве у цркви, владика Варнава посетио је наш логор. Та посета ратној сирочади била је и свечана и тужна. Деца су, грцајући у сузама, опколила владику и скрушено примала његов благослов, што је и особљу, Енглезима и Американцима, који су нам помагали у послу око деце, изазвало јецање. Овој свечаности присуствовали су и леди Бојел и њен син сер Едуард Бојел, па је и н>их до дна душе дирнуо овај тужни и срдачан сусрет православног владике са ратном сирочади. А сви ми, Срби, осетили смо тада да више нисмо препуштени сами себи, да имамо некога ко нас чува и штити . . б ЊеГова Светост Патријарх Варнава путује у Русију 1916 1од. за мисионара Краљевска Српска Влада шаље Епископа Варнаву у Русију, где у Петрограду, Москви ц Харкову, сретно и успешно врши нову мисионарску улогу. Држи предавања, пише по

* Види: „Политика" од 1 августа 1937 год., стр. 6, чланак Даринке Грујић-Радовић: „ Владика Варнава и наша ратна сирочад од 1915 до 1918 год."

великим листовима и чини драгоцене услуге Србији. Тамо у Русији срели су га егзархисти, који |су у Петрограду покушали да против њега интригирају и да му онемогуће рад. Али, он је био јачи. Тамо, у Русији затекла га је револуција, И кад је руску владу образовао Александар Керенски и у Харкову 1917 год. био сазван велики руски црквени народни сабор ради организације цркве због нових догађаја и Патријарх Варнава био је на томе сабору учасник. Позван је одмах од стране Краљевске Српске владе да се врати, јер је био у комбинацији да оде у Америку и да тамо међу нашим исељеницима организује српску цркву и г школу. Нзегова Светост Патријарх Варнава дошао је још 1918 год. са Српском: Војском у Скопље, где га је поставио Св. Архијерејски Сабор у Београду 4/17 новембра 1920 год. за Митрополита Скопског. И од тада до избора за Патријарха, на Лазареву Суботу, пуних десет година, постигао је својим енергичним радом огромне успехе у Јужној Србији. Иницијативом и неуморним Његовим радом у Јужној Србији подигнуто је много нових храмова. Обновљени су и сачувани од пропасти многи средњевековни манастири. Откривено је много старих цркава и манастира. Једном речи, Он је у Јужној Србији дао покрета националним, културним, научним, просветним и другим организацијама. Нзегова Светост Патријарх Варнава одликовао ое својим административним способностима. Он је одличан патриота, који је једном рекао: „Моје је одликовање највеће у оданој и савесној служби Богу, своме Краљу и своме народу." II ИЗБОР МИТРОПОЛИТА ВАРНАВЕ ЗА ПАТРИЈАРХА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 1 Избор за Патријарха ЊеГова Светост Патријарх Варнава изабран је 12 априла 1930 год. за Патријарха Српске православне цркве. Он је други Патријарх обновљене Српске патријаршије. Избор су извршили чланови Изборног Сабора: 1) Седам по рангу најстаријих чланова великог Управног Савета Српске Православне Цркве и то: Живан Живановић, државни саветник из Београда. Д-р Алекса Станишић, државни саветник.