Opštinske novine

520

Беогрвдске општинске новине

То су велики и духовни потези и замаси великих народа, који код нас врло често оскудевају, иако треба да су на првом месту. Наш народ је то признање у својим умотворинама дивно опевао и дивно испричао. Узмимо за пример Милоша. Зар га није народ овековечио тиме што је опевао н»егово херојство! Зар није овековечио поред Милоша и Карађорђа, када нам је његова звезда била водиља, и када је његова династија повела наш народ да ослободи најпре своју браћу, а доцније да се ујединимо у ову данашњу моћну и заједничку Југославију! То су ти моменти, који треба да нас потсете, на носиоце нашег витешког ордена и да даду потстрека да их волимо и поштујемрО' и да их поставимо на оно место, које им припада. Није тешко у миру добити орден и носити га, :'али у оно време, када је била борба на живот и смрт, када је била у питању отаџбина, онда су били хероји они које треба овековечити у душама и срцима свију нас и свију наших покољења. По својој архипастирској дужности, по моралним принципима, по принципима наше Цркве и нашег великог и моћног народа ја имам данас велико задовољство што вам могу рећи, да сте ви носиоци тога витешког ордена, који је персонификација свега онога што се тим орденом претставља, до данас заиста били заборављени и запостављени на срамоту свију нас. Ви, који сте водили наше храбре еојнике у најстрашнијим моментима, ви сте се потуцали од немила до недрага, али верујем да тога више неће бити, да ће свак бити постављен на своје место, да ће свак бити према заслузи награђен. А каква већа и заслужнија награда може бити него она, коју ви носите, и коју су носили наши храбри официри и војници! Кад сте се окупили у једно друштво, ваша иницијатива није потекла из амбиције, јер то вама није иотребно, него да покажете, да је то геније народни увек захтевао и данас захтева. Ја вам кажем, да сте ви који сте овде и они који још нису окупљени, али који ће се већ окупити, да сте ви наш понос и наша дика. Та Карађорђева звезда» коју ви на прсима носите, то је одликовање коме треба одати сваку пошту, и не само пошту него, и признање, вама, који сте га стекли. Можда ће неко рећи да су ово само моје речи, да је узалудно говорити, али ја верујем да оно што ја говорим, да то осећа и цео наш народ. А главно је оно што народ осећа, а не оно што веле пролазни људи, и они који нису свесни своје дужности и према (Јтаџбини и према нашим херојима. Ви, браћо моја, хероји, будите поносни што носите дух Карађорђеве звезде и будите наша дика и понос, и драги камен у нашој Краљевини Југославији, тековини, до које се дошло морем крви ваших другова, који падоше на бојном пољу и заслугом вас који остадосте Божјом милошћу и Божјом вољом да б}^дете очигледни сведоци, колико је наш народ, а у првом реду српски народ, пролио честите синовље крви за ову нашу државу, за ову нашу милу отаџбину, и да ми нећемо никада и никоме дозволити да ма што учини нажао ма коме делу нашег народа, који је толико широкогруд, толико племенит да заборавља и на највеће заслуге само да би било мира и слоге у овој држави. Ја сам гледао и имао прилику да видим еве што се дешава у ратовима, а ако не све а оно

највећим делом и осетио сам колико су била велика и значајна ваша дела, па вам, зато, драги моји, дајем свој благослов и изјављујем жељу да и ваша покољења иду вашим херојским трагом. Ја вам од свег срца ово и говорим, да озо примите не ради рекламе, него да се то зна и да то чују и они ко : ји нису овде, а треба то да знају и треба да чују. Нека је међу нама светла успомена на оне велике синове хероје и знане и незнане, који са висине гледају на све нас и траже да се поведе рачуна о ономе што до сад није урађено. У првом реду треба да буду збринути наши инвалиди, да би тиме дали потстрека нашим будућим покољењима за одушевљење, кад их позове Краљ и наша драга отаџбина да за њих? у потребном моменту положе и своје животе. Честитајући вам празник чврсто верујем, да ће се исправити све оно што досада није било учињено на славу Божју и за славу оног великог Витеза нашег јуначког Краља, који нас је водио из победе у победу за славу Блаженопочившег Краља АлександраМученика и Ујединитеља." Његова Светост Патријарх Варнава сав се посветио служби Богу и служби народу и Отаџбини. Он је участвовао на многим државним и приватним свечаностима и никад се шцз уморио. IV ЗДРАВЉЕ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА ВАРНАВЕ, КАО И ЖЕЉЕ И МОЛИТВЕ ЗА ЊЕГОВ ЖИВОТ Његова Светост Патријарх Варнава желео је да све види, да све чује и да свуда помогне и охрабри. Он је од пре неколико година патио од стомачног обољења и том се приликом спасао захваљујући само својој снажној конструкцији. Поглавар Српске православне цркве упочетку ове године почео је обољевати, док није пре 2—3 месеца озбиљно пао у кревет. Лекари специјалисти из дана у дан обилазили су га и све чинили да га спасу — али без успеха. Његова Светост Патријарх Варнава, тај борац и витез ордена Карађорђеве Звезде с мачевима, који је знао и вољан био само за рад на добро народа, који је цео свој живот провео на бранику права не само православних Срба, већ и Југословена — дуже време лежао је тешко болестан у својој вили на Топчидерском Брду. Све су очи, и православних Срба и свих Југословена, биле упрте тамо. Сви су му желели оздрављење. Његова Светост Патријарх Варнава као човек и као добар пастир Српске православне цркве био је воема омиљен. Његова родољубива и човечна расна фигура уливала је у срца свих Југославена љубав, наклоност и поштовање. Сви су га ценили и поштовали. Јер, он, иако Врховни верски поглавица Срба право-