Opštinske novine

532

Београдске општ инске новине

СВЕТОСТИ, ЉУБЉЕНИ АРХИПАСТИРУ, Београд је у црно завпјен. У свакој православној кући Гори кандило и твоји верни скрушено се моле Богу за Твоју велику и напаћену душу. Пред Твојим одром они се са дубоком захвалношћу клањају и обећавају Ти, велики Владико, да ће чувати Твој аманет и остати верни Твоме великом дглу. СЛАВА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ВАРНАВИ!" Више пута иретседник општине морао је да прекине говор, гушећи се у сузама. Нзегове речи, преливене ељоцијом, гануле су непрегледне масе, које су јецале. При помену Блаженоупокојеног Патријарха Варнаве масе су клицале кроз сузе: „Слава Му!" Погребна поворка у 12.30 ч. била је на домаку Светосавске цркве. Већ су се јасно распознавали људи и црвенеле црквене и соколске заставе. Кад је катафалк са телом Патријарха био на Славији, где је одржао говор претседник Народне одбране г. Илија Трифуновић, чело поворке било је пред Светосавском црквом. После застоја код Славије први свештеник са барјаком је кренуо и онда је читава поворка почела да дефилује крај Светосавске цркве, оним редом, којим је и пошла од Саборне цркве. Ковчег са посмртним остацима Патријарха Варнаве прихватили су свештеници Светосавске цркве и ставили га на катафалк. Певачко друштво Ј,Мокрањац" је почело да пева упокојене црквене песме, а ускоро су одјекнули и тужни звуци посмртног марша. Званични претставници из Београда и унутрашњости улазили су у црквену порту, док је публика Катанићевом улицом ишла даље и разилазила се. Сви архијереји ускоро су били на окупу пред катафалком Нзегове Светлости Патријарха Варнаве. Заупокојена је молитва почела. ГОВОР ПРЕТСЕДНИЦЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ЖЕНСКОГ САВЕЗА Пред црквом Св. Саве, кад је заупокојена молитва завршена настаје тајац. Са мртвим Патријархом опростила се претседника југословеског женског савеза г-ђа Лепосава Пековић овим речима: „Пред одром твојим, велики наш Патријарху, са осећањима дубокога бола, стојимо ми жене, да ти кажемо последњи пут хвала. Хвала ти, јер си у раној младости ставио себи у задатак ослобођење свога народа и пошао путем оних великих вођа из највећег страдања српскога народа, када је био у ропству.

Ти си стварао чврсте темеље твојој проширеној домовини. Али, када сте ти и слични теби довели не само до стварања Велике Србије, већ до Југославије, тек онда се показала широка и племенита твоја душа. Ти си развијао братска осећања међу нашим племенима и показао дубоко, хришћанско схватање других вера. Твоја велика душа била је приступачна сваком паћенику нарочито деци, која су била гладна топле речи. Ти си крегшо вољу и уливао нову снагу свим онима, који се труде да ублаже беду сиромдшних и невољних. Са сликом своје мајке на грудима винуо си се у онај лепши свет и док те твоја мајка у топли> загрљај дочекала, дотле ми овде скрушено стојимо пред твојим одром са неизмерном тугом у срцу што нас остављаш. Хвала ти и слава, велики наш Патријарху." Изисланнк Румунске цркве Епископ г. Василије потом је одржао говрр на румунском језику: „Румунска црква присаједињује се великом болу који је погодио српску цркву. Ми Румуни знамо за борбе које је Велики Патријарх водио за успех ваше националне идеје. Он је служио светом олтару отаџбине и олтару цркве. Био је велики епископ — патријарх и велики Србин. Наша жалост је утолико већа што смо баш очекивали посету благоупокојеног Патријарха Варнаве. Вечан покој Патријарху Варнави! Слава му!" Изасланик Албанске цркве Епископ г. Висарион затим је одржао говор на албанском језику. У име Плеваљаца и Плевљана са Благоупокојеним Српским Патријархом опростио се народни посланик г. Војислав Ненадић. Народ је за то време непрестано дефиловар крај импровизозаног катафалка. Поворка је била при крају, па су свештеници подигли ковчег да га унесу у Светосавску цркву, где је већ све било спремљено да се посмртни остати Српског Патријарха положе у земљу. У пространој порти Светосавске цркве почасна чета, под командом капетана г. Вука Влаховића, формирала је заједно са народом и првосвештеницима шпалир. Кад су се свештеници појавили са ковчегом Нзегове Светлости Патријарха читава порта је клекла на колена. Свештеници су лагано и достојанствено унели ковчег и поставили су га испред места, одређеног за сахрану. Крај ковчега су се поређали сви архијереји заједно са претставницима разних удружења и виђеним грађанима из Беогјзада и унутрашњости .