Opštinske novine

/• Станоје Стано/еви^

533

Последња заупокојена молитва објављена је у највећој тишини. Пред само полагање ковчега са телом Нјз гове Светлости Патријарха опростио се врло дирљиво прота Светосавске цркве г. Милан Стојановић. Велачајући рад и заслуге Бла гоупокојеног Патријарха Варнаве, он је захвалио свима који су одлучили да се тело Патријарха Варнаве сахрани баш у Светосавској цркви, чекајући на дан кад ће се величанствени храм Св. Саве, на чијем је подизању Патријарх Варнава нарочито интензивно радио, завршити. После у име румунског свештенства с Патријархом Варнавом се опростио један румунски архимандрит. Свештеници су тада прихватили ужад. Напољу је одјекнуо плотун: посмртни остаци Благоупокојеног Патријарха Српског Варнаве били су положени у крипту, где ће боравити свој вечни сан. ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ ВАРНАВА САХРАЊЕН ЈЕ, ОПЛАКАН. НА НзЕГА, ЊЕГОВ РАД ЗА ЦРКВУ И ЗА НАРОД, СВИ ЋЕ УКАЗИВАТИ КАО НА АРХИПАСТИРА ВЕЛИКЕ ВРЕДНОСТИ. СЛАВА МУ!

1- Станоје професор Универзитета 30 јула ове год. у 4 и по часа по подне преминуо је у санаториуму „Лев" у Бечу, услед тровања крви по извршеној операцији, д-р Станоје Станојевић, редован професор народне историје Универзитета у Београду и члан Српске краљевске академије наука. Пок. Станојевић рођен је 12 августа 1874 год. у Мовом Саду, у угледно^ родољубивој српској породици, која га је још дететом надахнула великом љубављу ка изучавању прошлости свога народа. По свршеној основној школи и гимназији у свом родном месту, ступио је 1892 год. на бечки универ•.литет, и већ као студент од 20 година објави свој први рад: „Прилошци библиографији србуља". Овим својим радом скренуо је на себе пажњу својих професора, Константина Јиричека, најбољег познаваоца средњевековне историје Јужних Словена, и чувеног филолога Ватрослава Јагића. Одмах после завршених студија пок. Станојевић положи и докторхке испите. Његова докторска теза „Биографија Стевана Лазаревића од Константина Философа као историски извор" би одмах од стручњака запажена и похвално оцењена а В. Јагић је уврсти у свој „Архив за словенску филологију", што је најбољи доказ њене вредности.

Посмртна маска Благоупокојеног Патријарха Варнаво

Станојевић и члан Академије наука Кад је завршио студије у Бечу, пок. Станојевић је отишао на усавршавање у Лајпциг, а затим у Москву и Петроград. Радио је потом једно време у руском Археолошком институту у Цариграду, где је био и професор у тамошњем српском лицеју. Ишао је и у Минхен, да код чувеног визанголога проф. Карла Крумбахера још више обогати своје знање. У јесен 1900 год. изабран је за доцента српске историје на Великој школи у Београду, а |905, кад је Велика школа претворена у Универзитет, изабран је за ванредног, а 1919 год. за редовног професора народне историје, на коме га је положају и смрт затекла. 1915 год. постао је професор Универзитета у Петрограду, где је држао своја предавања скоро две године, затим држи своја предавања у Паризу, на Сорбони ,а 1918 год. на лондонском универзитету. На Конференцији мира у Паризу био је члан наше историско-етнографске делегације. Нашој националној науци, чији је један од главних претставника био, пок. д-р Станојевић дао је врло много. Написао је неколико књига и расправа и више десетина чланака. Највише се интересовао нашом средњевековном историјом, како периодом насељавања Словена на Балкан, тако, и још више, периодом династије Немањића. Из периода досељавања дао је дело „Византија и Срби"; у две књиге,