Opštinske novine

408

Београдске општинске новине

привредника земље, који је и сам био један од најенергичнијих покретача идеје о Београдском сајму, молба је наишла на најлепши пријем. Господин Претседник Или-К је, са њему својственом енергијом, предузео да се дуго прижељкивани сан оствари. Треба одати пуно признање Ве-Ку Београдске општине, које је показало неподељено разумевање значаја оваквог сајма за Београд и које је једнодушно и са одушевљењем прихватило предлог г. Претседника Или-Ка на значајној седници Ве^а од 18 децембра 1935 год. Предлог г. Претседника, како га је и Ве-Не усвојило и надлежна Министарства одобрила, гласи у целости: ,,Да се Друштву за приређивање сајма и изложби у Београду — Београдском сајму, уступи на уживање ради оств арења друштвених задаћа за 50 година олштинско земљиште у површини 36,33 хектара на левој обали Саве иза моста Краља Александра I. ,,Дру штво је дужно да на уступљеном му земљишту отпочне са изг радњом сајмишта у року за годину дана. У противном ова одлука губи сво/ уважност, ,,Др уштво не може ово з емљиште да задужи без знања и одобрења Општине београдске. ,,До изграђења сајмишта земљиште оста/е у државини Општине београдске. ,,Друштво /е дужно да плаћа годишњи закуп у износу једногодишње порезе коју Општина плаћа држави на то земљиште. ,,По истеку горњега рока уживање земљишта продужи^е се и даље, ако исто буде служило намењеном циљу. ,,У противном сви подигнути објекти припаш^е Општини беогрдаској." Ова историјска одлука Општинског ве^а омогуКила је отпочињање стварних радова на сајмишту. ФИНАНСИЈСКА СРЕТСТВА I Дугогодишње чекање, разни други моменти а и одредба одлуке Ве-Ца да се радовима мора отпочети најдаље у року од године дана, налагали су да се жури. Друштво међутим није још располагало са довољним сретствима, а углед престонице је тражио да се први сајам у Београду изгради онако како то после толиког чекања Београд заслужује. На својој седници од 8 маја 1936 год. Веће Општине града Београда донело је нову одлуку, којом је дало одобрење Друштву за сајам да може закључити зајам до 6,000.000 динара на подлози општинскога земљишта и објеката које друштво буде изградило на сајмишту, било из тога зајма, било из сопствених, друштвених сретстава. 10 августа 1936 године Општинска штедионица и Заложни завод града Београда одобрила је Друштву за сајам кредит од 6,000.000 динара по повољним условима, Камата је 7%>, с тим да 'Ке друштво за отплату главнице имати један респиро од пет година, За то време пла^а^е само камату. За гаранцију овога зајма служе

поред општинског земљишта сви павиљони које друштво изгради, као и они који пређу доцније у његову сопственост. По уговору који друштво прави са страним државама и приватницима који изграђују своје павиљоне на сајмишту, сви ти павиљони прелазе после 8 година у сопственост друштва. Задужбина Николе Спаси^а дала је друштву 500.000.— динара за изградњу павиљона Николе Спаси-Ка, који је већ готов. Народна банка је одобрила дотацију од 500.000.— исплативу у току од 3 године, Београдска задруга је приложила 100.000.— динара. Осим тога, београдска бродарска предузе^а дала су прилог у песку и шљунку, Цемент а. д. у цементу, а београдски индустријалци-циглари у цигљи. Општина је дала најлепши и најиздашнији пример. Моба је отпочела и постоји најлепше расположење код привреде Београда за већим прилозима. Време и журба са техничким радовима нису дозволили да се то расположење искористи одмах, али је несумњиво да ће издашни прилози и надаље притицати, * * * Техничка изг радња Са тим сретствима Друштво је ушло у изградњу. Морало се је пожурити, и ако се узме у обзир да је на расположењу стајала само једна летња сезона, мора се признати да је рађено ,,американски". Ово утолико пре што је онс што је израђено солидно, солидније но што је то уобичајено на многим међународним сајмовима. Конкурс, који је Друштво било расписало, није задовољио све захтеве. Претседник Општине и потпретседник Друштва г. Влада Илић дао је иницијативу да се сајмиште изгради што је могу^е репрезентативније и да грађевине буду што солидније, уједно и да општински архитекти израде планове. Овај посао поверио је г. претседник архитектима г. г. Трипковићу, Лукићу и Тати+лу. Поменути су израдили општу диспозицију сајмишта и дали пројекте за пет сајамских павиљона, који су сви усвојени и већ се завршавају ових дана. Из слика се види перспективни изглед сајмишта као и централна кула и павиљони. Сајмиште 'Ке бити у веома лепом и декоративном парку и са сопственим водоводом. За овај први сајам уређено је ве^ око 14 хектара земљишта, што ве^К сада претставља једну од најве^их сајмишних површина у југоисточном делу Европе. На тој површини изграђене су три врсте павиљона: друштвених, страних држава и приватних фирми. Друштво за сајам изградило је пет својих павиљона и централну кулу високу 40 метара. Укупна изложбена површина ових павиљона износи 11.916 м 2 . Томе треба додати павиљон Спаси+леве задужбине који обухвата 1.039 м 2 .