Opštinske novine

Урбанистичка хроника

489

атацији пловидбе на Дунаву и у томе не преза ни од каквих материјалних жртава, па чак ни пс цену своје економно-финансиске самосталности. Према једној вести Тана, Француска са радошћу објављује одлуку, да је из своје земље дозволила износ потребног капитала потребног за конструисање једног Друштва Слободне луке у Пешти. Са не мањом радошћу пак прихвата ову понуду Мађарска, која у њој истина види сву непосредну материјалну корист коју француски капиталисти имају из ње да извуку али која у исти мах исто тако увиђа и сву ону посредну корист која Мађарска у скорој будућности отуда очекује. Питали смо се, да ли и од нас наши интереси не захгевају да пођемо стопама свога суседа, па да изградњом једне слободне луке на Дунаву и одговарајућим уређењима у њој, привучемо и ми, макар само један део оног великог међународног промета који се пред нашим вратима развија. Одговор је, разуме се, био потврдан и ми смо на нашем Дунавском пристаништу, поред оста лих, предвидели и један део који смо наменили слободној пловидби и слободној размени — део, који ће томе циљу служити све' донде, док се не изгради велико међународно пристаниште у коме би сви кејови служили више мање само и искључиво тој слободној пловидби. Слободне луке подижу се у оним пристаништима у која долази, или се очекује да ће долазити, много робе са стране но такве робе која се одмах затим има да носи у иностранство. Слободне луке су онда нарочито важне због тога што се у њима, зато што им је такво уређење. избегавају све оне разне и досадне царинске формалности чији режим управо претставља главну тешкоћу у међународној слободној пловидби. Слободним лукама је дакле циљ, да робу којој већ престоји једно реекспедовање у иностранство, омогући сасвим слободан приступ у пристаниште антрепоа а да је само у случају када би она хтела да продре на национално земљиште, подвргне једном поступку који земљи осигурава наплату одговарајућих законских такса: лежарине, провиниенције и других дажбина којима је циљ да што више заштите произвођачке интересе земље. Антрпои слободне луке су према томе прости заклони у који се смешта роба која по међународном уговору и под извесним ограничењима ужива право слободне размене. Као што се види, код слободне пловидбе није спроведен само принцип слободне размене и промета. Има се ту посла и са ограничењима која проистичу из већег или мањег повлашћења (протекционизма) којима једна Држава — у смислу својих интереса — излази на сусрет другој. Та два принципа односно система (слободан промет и протекционизам) стоје у опозицији један према другом и редак је случај да се у неком уговору нађе стриктно спроведен само један од њих. Обично ће једна земља више нагињати једном, друга другом режиму. Ми у Београду свесни тога да у својој земљи још нисмо у стању да произведемо све што нам треба морамо како се то каже ,и једна и друга

врата да држимо мало отшкринута, т. ј. морамо систем повлашћења на који нас оскудица земаљске производње упућује, да корегирамо извесним олакшицама у смислу слободног промета и то у оноликој мери у коликој се буде показало нужно па да се интересима земље најбоље одговори. Хоће ли се при томе, страној роби, која лежи у антрпоима слободне луке дозволити уз то и трансформација суштине како би се тиме можда допринело запослености националних снага (случај у Копенхагену) или ће се она, за време бављења у луци преметати као блокирана у магацинима, не трпећи никакве друге операције до само манипулацију која јој неће променити природу (Депозито франко у Женеви), остављено је да реше они који за то буду нарочито позвани, јер је то питање и довољно деликатно и доста сложено да би се могло овде генерално како ваља да преломи. За нас је у овој прилици доста то, да нам је Порто франко у луци потребно у сваком случају и да га ми треба да имамо. Полазећи од тога, ми смо га планом и предвидели на северном кеју источног басена где оно налази и све потребне услове за добро функционисање: Одвојено је а при том ипак везано за царинарницу и са свију страна приступачно надзорним органима. Дужина кеја му је 620 м. Она није резултат никаквог рачунања, јер о неком слободном промету на Дунаву не само да немамо никаквих података него такав промет, на жалост, није никад ни био нарочито везан за Београд. Подизање слободне луке у Београду треба тај нови вид трговине и обрта тек да. изазове и ми се надамо да ће пројектована дужина са одговарајућим антрпоима и својим добрим техничким и административним уређењем моћи довољно бити јак агенс остварења те наше оправдане наде. Залеђе овоме кеју чини сквер који је својим обликом произашао из самих прилика. Жеља је да тај сквер буде израз нашег старања за задовољењем како хигијенских тако и естетских услова на пристаништу те га, поред тога што ђе служити за одмор замореном људству и тога ради имати какву лепу фонтану, намењујемо евентуално и за какву алегорију — успомену на епохалан дан подизања пристаништа. Међутим, уз одобрени Генерални регулациони план 1924 г. Министарство грађевина по питањ\ т Београдског пристаништа ставило је овакве ограде: (М. Г. Бр. 14541/24): ... ,,Послати Генерални план града Београда актом Бр. 22340/23 одобравам по црвеним регулационим линијама са изменама по плаво извученим регулационим линијама са следећим примедбама: 9) Да се одобри у начелу подизање Савског пристаништа и осигурање Савске обале од Чукарице до испод града, с тим да се претходно израде Генерални планови за осигурање обале и кеја на Сави с обзиром на употребу садашње обале за трговачки саобраћај а доцније за велико шеталиште, како је садашњим Генералним планом предвиђено а с обзиром на регулисањг ушћа Саве у Дунав и употребом обале Саве на