Opštinske novine

490

Београдске општинске новине

Земунској станици, као и евентуалним одређењем места за мећународно пристаниште на ушћу Саве у Дунав. 10) Да се у начелу одобри резервисање места за Дунавско пристаниште на Дунавској стра ни према железничкој Дунавској станици сужава њем дунавског корита, ради задобијања терена, на коме се не може подићи никаква стална грађевина. За све ове радове одмах прикупити погребне податке за израду детаљних планова за регулисање дунавских обала и везе са острвом „Хуја" до Вишњице, а у вези са постављењем моста преко Дунава за Панчево. Из два горња текста види се да је слободна лука била пројектована на Дунаву, али да Министарство грађевина сматра да би га требало нам?стити негде на самом ушћу Саве у Дунав. Доскора питање слободне луке остало је тако отворено. Иако је правно Генерални план још у важности, иако већ постоје и други планови за пристаниште које ради независно од Општине Микистар ство саобраћаја — иако се делимично то пристаниште на Сави већ и изграђује, никад није ни неумесно ни доцкан да се питање слободне луке у Београду понова изнесе на днев.ни ред у најакугнијој форми Као што је споменуто у тексту објашњења Генералног плана за пристаниште, Пешта се спремала ј 923 г. да са француским капиталом подигне своју слободну луку. Она је то урадила и већ 1928 год. добила је своју модерну слободну луку са свима потребним правилницима и техничким објектиктима. Београд одавно осећа потребу за слободном луком. Најбољи доказ како се пословни људи довијају је повлашћени магацин Француско-Српске

банке, где се у виду слободног царинског складишта смешта роба у недостатку таквих магацина у сло бодној луци. Појмови „Слободна лука" и „Слободна зона" <од нас још нису термински рашчишћени. Слободна зона је слободна лука заједно са читавим подручјем и заједно за становницима у том подручју који су ослобођени фискалних намета. Док слободна лука треба да буде само део пристаништа са магацинима, али без становника. Међутим, израз: „Југословенска слободна зона у Солуну" мало је побркао појмове, јер је то у ствари слободна лука, пошто слободна зона треба да има и своје становнике што у Солуну није случај. Излази дакле да у Београду треба говорити о слободној луци, где становници неће бити ни под каквим пореским олакшицама, а не о слободној зони где би требало читав Савамалски кварт оградити и све становнике у њему фискално ослободити. Нема разлога да Београд не добије своју слободну луку, наравно уз смишљену политику и потребне добре уредбе. Технички лука је до сада била предвиђена у близини Панчевачког моста, на Дунаву дакле. Ово место је погодно и због већих складишта нафте која у случају експлозије одмах иде низ Дунав не прегећи Београду. Али кошава која дува скоро 3 месеца у Београду не говори ни мало у прилог лаком пристајању лађа за време зимске сезоне на Дунаву. У том погледу је повољнија Сава. Међутим, једно такво слободно пристаниште могли 6и да ураде и Дании преко пута Малог ратног острва на Дунаву. Они већ нуде да ураде санирање тог дела земунс ке стране. Осим овога, слободно пристаниште на свом месту је врло близу и самом Сајмишту, које ее сад подиже.

Конкурс за регулациони план Новог Сада

Схватајући потребу да се за исправан развитак града мора имати добар регулациони план, Новосадска општина је била расписала југословенски урбанистички конкурс за будуће уређење Новог Сада. Резултат конкурса је показао да су наши архитекти на висини данашњег урбанистичког стварања и да није увек потребно расписивати међународне конкурсе. Чак шта више, међународни конкурси код нас увек подбаце или промаше циљ, било зато што домаћи архитекти боље познају терен и услове, било зато што су награде за радове мале, нарочито у односу на стран новац, па познатији страни стручњаци неће за мале новце да раде. Нови Сад са својим конкурсом за регулациони план овог пута је добио добре радове, који ће му бити од користи. За сваку су похвалу резултат конкурса и напор који су југословенски архитекти уложили у свој труд. Утисак од свих радова на изложби је потпуно задовољавајући, осећа се права утакмица, најозбиљније схваћена, и види се да је сваки конкурент грозничаво био запео да уради све што може. Према ранијим урбанистичким конкурсима (Ниш, Сушак) ова изложба доста отскаче озбиљ-

ношћу пројеката и свесрдним напором свих конкурената. И баш зато што је одзив био добар а резултат задовољавајући, сматрамо за потребно да жири-у учинимо извесне идејне примедбе. Расписани услови требали су бити другојачије састављени и уместо што је тражено да се реши питање канализације Новог Сада, које спада више у инжењерску него у урбанистичку праксу, требало је тражити решење будућег железничког новосадског чвора, а не намерно га изоставити, јер се схватило да то треба да решава Држава. Железнички саобраћај, као и остали у граду и око њега су једни од најважнијих проблема којима се бави модерни урбанизам, па је нелогично да се они не решавају приликом израде новог регулационог плана. Тим пре, што данашњи новосадски железнички чвор има својих мана и што је познато да је некадашња Аустро-Угарска, да би фаворизирала мађарска насеља, намерно одвукла железничку станицу на садање место. Данашња ситуација Новог Сада захтева преуређење железничког чвора и штета да је пропуштена прилика да се конкурсом покажу идеје и могућности за његово ре-