Opštinske novine

Урбанистичка хроника

493

откупљен за 12.000.— динара, који је куражно приступио проблему преуређења железнице. Док ранжирну станицу добро решава, дотле му жири примећује да је нова путничка станица постављена на успону испред самог дунавског железничког моста, ,,те се она не може остварити на економичан начин". Иначе саобраћајнице су остале дооре као и подела града. 1Дентар није најпажљивије урађен а нова насеља на Лиману непотреона. Зеленило и спорт задовољавају и рад претставља једну лепу целину. Остали радови: „Нови Сад Максимум", „Атина", ..Тангента" и „1987" у главном претстављају један леп напор и неколико више-мање прихватљивих идеја, која ће добро доћи Новом Саду кад буде разрађивао свој Генерални регулациони план. Радови, који су рађени од наших људи који живе у иностранству, доносе занимљиве, али за моменат неизводљиве, па према томе и неприхватљиве идеје, које у осталом јасно показују степен културе наших урбаниста. Као најинтересантнији рад, који се иначе, због услова, мора ценити „изван конкурса", је

рад под мотом: 3", „Који се својим смионим предлозима и идејама сувише удаљио од програма, тако да се за нови регулациони план практично не би могао употребити". Он произилази од доста талентованог архитекте, рађен је у широким поте зима, више уметнички но реално и као интересантност може да претставља драгоцен прилог нашој урбанистичкој литератури. Он је практично неприхватљив због несразмере коштања радова према ономе што би се добило — (предлаже н. пр. да се цео Нови Сад помакне са садањег места), али је у својим идејама доследан и готово безобзирно смион. За неке ствари (проблем колективног становања) је претеча доба које је још код нас далеко, али које ће несумњиво, ако живот настави своју досадању еволуцију у овим размерама, мора доћи. Новосадски урбанистички конкурс је успех наших урбаниста и добитак за општину. Нека би и остале општине пошле овим путем. Арх. Драг. М. Поповић

Освећен је темељ нове зграде Правног факултета

На дан 7 јула о. г. освећен је темељ нове зграде Правног факултета Београдског универзитета, која се зида на тркалишту у ул. Краља Александра по пројекту проф. Бајаловића и под надзором г-ђе .Јованке Катаринић. Обред освеђења извршио је загребачки митрополит г. Доситеј уз асистенцију проте Туфегџића. Прослави су присуствовали изасланик Њ. В. Краља Петра II потпуковник г. Славко Цесарић, Претседник Министарског савета г. д-р Стојадиновић са својим шефом кабинета г. Ј. Гашићем, Министар просвете г. Добривоје Стошовић, претставник Београдске општине потпретседник г. Драг. Тодоровић, ректор Београдског универзитета г д-р Драгослав Јовановић, декан Правног факултета г. Велизар Митровић, декани осталих фекултета и већи број универзитетских професора, потиретседаЈЈК Народне скупштине г. Гојко Чвркић, претседник Српске краљевске академије. наука г. д-р Александар Белић. После извршеног верског обреда, пројектант г. проф Бајаловић прочитао је повељу, која је по том затворена у велику лимену кутију и предата Претседнику Владе г. д-р Милану Стојадиновићу, који ју је положио у темеље и ставио на њу малтер и циглу. Прота г. Туфегџић истакао је значај ове свечаности. Ректор Београдског универзитета г. д-р Драгослав Јовановић одржао је говор о значају Правног факултета. Нагласио је да без права не би могло бити ни друштва ни државе. После војне мисије државне долази одмах правна, која има да обезбеди унутрашњи мир, без кога се не би могао одржати ни мир споља. Постоји нада да ће се уско • ро и сукоби између држава решавати мирним путем; тада ће право и закон бити суверени господари међу државама, као што су данас међу појединцима. Изучавање права добиће тада још више важности.

Поред правних наука, — рекао је г. д-р Јовановић, — на правним факултетима изучавају се и социјалне, економске и финансиске науке. Економска питања су данас у целом свету у првом реду и потребно их је добро проучавати. А финансије су нерв државног живота. Добро уређене правне и економско-финансиске прилике у земљи значе мип у свету. Томе делу мира и у земљи и међу народима има да послужи Правни факултет. Декан Правног факултета г. д-р Велизар Митровић, у име Правног факултета, захваљује се пре свега Краљевским Намесницима и КраљевскоЈ влади на заузимању да се дође до ове зграде, затим Београдској општини и свима онима који су ма чиме допринели подизању ове зграде, а нарочито се захваљује бив. ректору г. д-р Владимиру Ћоровићу и г. Слободану Јовановићу што су раније уложили велики труд да се добије ово земљиште и да се израде пројекти. Г. Митровић црта невоље кроз које је пролазио Правни факултет због недовољног броја учионица и указује на .бољу будућност која очекује студенте у новој згради, где ће имати и довољно учионица и велику библиотеку. Замолио је меродавне да се по могућству побрину за већи број наставника, како би Београдски правни факултет постао уистину једно европско свеучилиште. Студент г. Станко Ђиноалажевић истакао је радост студената што ће у новој згради моћи радити интензивније и плодније. Нагласио је да је досад 3.413 правника морало слушати предавања и похађати семинаре у четири просторије. Због тога нису могли ступити у контакт са професорима, без чега се не да замислити успешан рад студената. Тек кад се догради нова зграда може се очекивати да ће са факултета излазити правници са већом стручном спремом и општом научном културом.