Opštinske novine

Позоришна хроника

Опроштајно вече првог концертмајстора ппере и Филхармоније проф. Карела Холуба с Београдом

Последњи дани овогодишње оперске сезоне однели су нам из Београда једног уметника и једног нашег великог и осведоченог пријатеља. 2 јула, наступајући последњи пут у оркестру Продане Невесте, опростио се с Београдском опером, својим колегама, сарадницима, ученицима и многобројним претставницима свих културних и других друштава, с београдским грађанством и Београдом наш дотадашњи први концертмајстор Опере и Филхармоније, проф. Карел Холуб. Иако је већ одавно, и у уметничким и у ближе информисаним круговима, било познато, да ће проф. Холуб вероватно напустити Београд и отићи у свој родни град, Златни Праг, куд су га, на његовом неуморном путу уметничког и свесловенског пропагатора, звале нове дужно сти, ипак је овај растанак свима ванредно тешко пао. Ретко је који уметник био тако вољен, као проф. Холуб. Те велике и опште. симпатије он је стекао у првом реду својом великом уметношћу, својим дугогодишњим радом на уметничком пољу код нас, почевши од првих дана стварања наше Опере и Филхармоније у Београду, па све до последњег времена кроз скоро две деценије. Али, има још нешто што је овој љубави много допринело, а то је онај осведочени братски став проф. Холуба према нама. Иако Чех, господин Холуб није за то никад био мање осведочени Југословен, који воли ову земљу као и онај најпросвећенији националиста који се у њој родио и у њој одрастао. Конкретних доказа било је ванредно много. Међу осталим треба истаћи чињеницу с коликим се алтруистичким смислом господин Холуб увек одзивао свакој молби, да учествује на многобројним музичким приредбама на којима се његова сарадња из године у годину, из дана у дан, све више и све чешће тражила. Вече када се уметник, видно дирнут, опраштао с Београдом претворило се у једну велику, дубоко срдачну манифестацију братског чехословачко-југо-

словенског пријатељства. Обасут цвећем, поклонима, уметник је дубоко ганут и с нарочитим пијететом саслушао све говоре, а нарочито говор претставника Културног одбора града Београда господина проф. Милорада Симовића, градског већника и члана Културног одбора, и говор директора опере г. Бандура. Ценећи велике културне услуге којима је господин Холуб задужио Библиотеку и Музеј Општине града Београда, учествујући драговољно . на свим уметничким приредбама ових двеју установа, Претседник Општине Господин Влада Илић, а на предлог Претседника Културног одбора господина Милана Костића, одобрио је, да Културни одбор уметнику, као малу успомену на Београд, поклони сребрени прибор за пушење и писање на ком су угравирана почетна слова уметникова имена и датум када се уметник опростио с Београдом: 2 јули 1937 Како је Претседник Културног одбора господин директор Милан Костић био спречен да сам поздрави уметника на свечаној опроштајној прослави, то је ту дужност преузео господин проф. Милорад Симовић. И лично познанство с проф. Холубом, и она невидљива, али дубоко интимна и ничим неразрушива веза, која на посебан начин веже све живе учеснике велике борбе у светском рату, унела је у говор, којим се проф. Симовић у име Културног одбора града Београда опростио с великим уметником, речи и мисли пуне срдачног осећања. Господин Симовић је нарочито нагласио, да се проф. Холуб није устручавао дати елана свом дубоком словенском ссећању и својој љубави за нас и у часовима, кад је његова још увек заробљена домовина тешко стењала под аустријским господством, а свака и нај • мање слободна и са словенском садржином изречена реч кажњавана најдрастичнијим мерама. Заустављајући се на његовом уметничком деловању у нашој средини, проф. Симовић је још једном подвукао силу и снагу те уметности која нас је заносила било да смо га слушали у оркестру, или као солисту на подијуму према ком су биле уперене све очи. У дирљивом говору директора Опере г. Бандура изнета је с најкомпетентније стране музичка улога и значај г. Холуба као уметника. Г. Бандур је рекао: Ви ћете данас као први концертни мајстор наше опере последњи пут заузети своје место у нашем оркестру, последњи пут ће ваше гудало у ово/ дворани извијати топле мелодије које су тако често слушане с пажњом и уживањем и награђиване одушевљењем. Још дуго ће остати у успомени ваша интерпретација религиозне медитације из опере „Таис".

Проф. г. Карел Холуб