Opštinske novine

6*

Социјална хроника

Дом слепих у Земуну — Поводом двадесетогодишњице хуманитарног рада —

Ове године навршило се пуних двадесет година од осниваша једне од најхуманитаријих установа — Дома елепих у Земуну. За време светског рата многи наши дивјунаци у окршају са непријатељем остадоше слепи, без једног од најпотребнијих чула, чула вида. Тим јунацима требало је некако и помоћи. У туђини, у Бизерти, на иницијативу нашег познатог стручшака г. Вељка Рамадановића, управника Дома слепих, прикупили су се сви наши слепи ратници, да им ое у овој тешкој судбини нађе прво кров над главом. Без пара, без икакве помоћи, тешко је било овим страницима — нашим најбољим синовима помоћи. Али, г. Рамадановићева енергија и пожртвованост успела је да се ипак овим јунацима за прво време доста помогне. Г. Вељко Рамадановић, као стручњак за слепе и глуве, предложио је Министарству војске на Крфу да се отвори завод за слепе и глуве наше ратнихе у Бизерти. Миниртарство је овај хумани предлог усвојило, па је већ 13 децембра 1917 године отпочео рад у Заводу за слепе и глуве ратнике у Бизерти. Пошто није било зграде за ову сврху у Бизерти, то је прва школа за слепе и глуве ратнике смештена у штали касарне ,,Ламберт" добијеној од француских војних власти. Може се замислити ко\ико је тешко било оадити у просторијама где су били коњи. Материјална средства су била очајна. Завод никакву помоћ није примао. Тек доцније у овој тешкој ситуацији притекла је у помоћ г. Вељку Рамадановићу г-ђица Маргарет Мс. Фие, која је би\а у Бизерти у својству секретара „Енглеског потпорног фонда". Госпођица Маргарет Мс. Фие ступила је у везу у Бизерти са хуманитарним установама Регтапе1 БНпЈ гее { 1ип<3 „Атепсап ВгаШе ргеб$" ко Ј е С У се примиле да издржавају Завод за слепе и глуве наше хероје. Требало је одмах израдити и буквар за наше слепе. Тај први српски буквар за слепе израдио је још у Бизерти г. Вељко Рамадановић, управник Завода, и назвао га „Моје прво радовање". Исти је

одобрен од стране Министарства просвете на Крфу 6 јула 1918 год. Израђен је по Брајевом систему. Касније, када је Завод за слепе и глуве до-

В. Рамадановић, д-р Хелен Келер, г-ђа Суливан, г-ца Томсон и д-р Занела

био потребна сретства за изучаваше занатства, прешло се на обуку четкарског заната и других, тако да су се наши слепи ратници јопи у Бизерти, у Африци, спремали за самосталан живот, да буду корисни себи, друштву и држави. После пробоја солунског фронта 1918 године, ор-