Opštinske novine

Заштита вароши од авионских напада у модерном рату

Сам наслов нашега чланка ноказује да у будућим, као и у данашњим ратовима неће бити више строго изолованог фронта, неће бити више релативно глухе позадине, већ ће целокупна територија зараћених страна битц једно велико, непрегледно море фронта, на коме ће цео народ — и старз и младо и мушко и женско — бити учесник ратних окршаја, захваљујући невероватно брзом и великом развитку науке у томе правцу, поготову техничком усавршавању авијације и сретстава којима се ова служи данас и којима ће се служити у будућим ратовима. Знамо да је авион употребљен код |нас први пут, као ратно сретство, код Скадра 1912 године, па су се и за време светског рата овим помоћним сретством постигли доста видни резултати, (извршено ]'е око 680 напада са 4408 авиона, из којих је бачено 15.700 бомби). Данашњи рат у Шпанији и кинеско-јапански рат потврђују нам да је авијација један нов род оружја и војске, који је довољно усавршен за смеле и велике подухвате, а који је још уз то и врло добро снабдевен свима сретствима модерног ратовања (разорним, запаљивим и отровним бомбама, аутоматским топом, поред постројења за ноћно несметано летење, радио-телеграфијом, механичким пилотом итд.). Не само да нам о овоме савршеном, модерном роду војске говоре данашњи ратови, већ и гррзничаво утркивање свих држава да припреме што већи број авиона јасно нам наговештава перспективе будућих ратова. Наиме, нека нам саме цифре (чија је тачност проблематична) нападних авиона, којима поЈедине земље располажу, кажу колИко је ово наше излагање тачно: Немачка има 3.000; Сједињене Америчке Државе 2.500; Италија 4.000; Велика Британија 4.000; Француска 3.600; Совјетска Русија 5.000 нападних авиона. Ако се овим бројевима додају још и цифре од 500—1.500 ноних авиона, чија је израда предвиђена годишшим плановима појединих држава, онда се може добити јасна слика овог моћног савршеног рода војске. Није никакво чудо што се на овај род војске много рачуна када се има у виду да је брзина бомбардерских авиона достигла 480, па чак и 520 км. на сат. (нов италијански' авион Бреда 88); носивост 7.000 кгр.; даљина лета 1.500 км., а висина 7.000 метара. Тако на пр. италијански бомбардер Савоја МарКети

(3 мотора, 1905 К. С., максимална брзина 340 км. на час) може да носи: 2 бомбе по 500 кгр.; 7 по 100 кгр.; 24 запаљивих бомби по 15 кгр.; 2 торпеда по 800 кгр. и Тест митраљеза. Изгледа да ће се у будућим ратовима напади бомбардерским авионима врШити у броју 60—100 па и више авиона, те се може з|амислити шта ће ове огромне, савршене ваздушне „птице-чудовишта" учинити са једним градом као шго је Берлин, Париз, Лондон, а да и не говоримо о малим ј радовима. Тако би по ђенералу Малтезе-у 300 бомби по 100 кгр. разрушИле 70 кућа, а капетан Ханс Ритерс нам каже да би било довољно 2.500 авиона са по две тоне бомби да се уништи један град као што је Берлин. Илустрације ради напоменућемо да ће се на 50 метара од удар'а једне минске бомбе од 100 кгр. срушити кућа; док је пробојно дејство бомби испод 300 кгрЈ четири метара ју| земљу. Употреба разорних бомби (од 100, 300, 500ј, 1000 и 2000 кгр.) за време рата, сем ог громних материјалних штета, утицаће, услед рушења и великих детонација 1 , и страховито морално на цивилно становништво. Сем разорних бомби, бомбардерски авиони носиће — као што смо напоменули — и запаљиве (термит и електрон бомбе), које ће ивазивати врло велике пожаре и развијати невероватно високу температуру приликом свога сагоревања (20С10—3000°С.), те ће са њиховим гашењем ићи врло тешко, или боље рећи никако. Мале електрон бомбе (магнезијум-алуминијум) од 1 кгр. у стању су да пробију кровну конструкцију и да изазову пожар у додиру са запаљивим материјалом кровних Конструкција. Ове запаљиве бомбе, сем за изазивање пожара у варошИма, и ради стварања панике код становништва и материјалних штета, употребљава ће се и за уништавање летине (жита, кукуруза), за изазивање пожара комплекса шума, пашњака итд. На ово се ратно сретство врло много рачуна, јер нам статистички податци из светског рата говоре, да је Ремс више страдао од неколико бомбардовања запаљивим бомбама (него од свих бомбардовања разорним бомбама у току целога рата.