Opštinske novine

76

Београдске општинске ибвине

а кровна конструкција треба да буде направљена од несагоривог материјала, или пак да се сагориви материјал зашгити помоћу, несагоривих срестава (ово ]е важно за већ постојеће старе зграде). Сем овога наведеног, треба важне објекте прикривати (маскирати) бојењем, засађивањем дрвећа, траве на крововима, итд. Што се тиче заштите становништва, стоке, хране, итд. од дејства бојиих отрова, можемо рећи да се са по]авом првог бојног отрова — хлора — (за време светског рата, на фронту код Бикшота и Лангемарка у Белгији, 22 априла 1915 год., нашло је смрт 5000 незаштићених и изненађених савезничких војника, а 15.000 је било приморано, услед озледа, да се повуче са бојишта), приступило одмах изради првих примитивних маски (фата натопљена хемикалијама), а доцније ове су се усавршавале упоредо са применом нових бојних отрова, тако да данас имамо једну маску ко}а може да штити од свих познатих бојних отрова изузимајући угљен-моноксид (који се у рату није нарочито употребљавао као бојни отров, већ се ствар|ао приликом великих експлозија). Ссим овог личног заштитног срества (маска) предвиђа се још за становништво, нарочито по градовима, скупна заШтитна срества, т.ј. склоништа која штите од рушењд зграда, од дејства бојних отрова, од пожара и од парчади експлодираних бомби. Склоништа треба да буду сазидана испод самих зграда а њихова величина (као најподеснија) да је 150 м 3 тако да се сместе 50 лица, рачуна]ући за једно лице 3 м 3 ваздуШног простора. Сем грађења нових склониШта треба за ове искористити и већ постојеће подруме, пошто се претходно добро осигурају за сву сврху. Таваница склоништа треба да буде масивно трађена, а исто тако и зидови, како би били способни да издрже тежину зграде и плус и евентуално тежину рушења. Врата и прозори да се херметички затварају како не би у склониште допрли бојни отрови. Све инсталације у склоништу (електрично осветљење, водовод, проветравање, загревање, заход итд.) треба да буду изведени, како то прописи о зидању јавних склоништа налажу. Према неким податцима оваквих склоништа има у самом Берлину око 2.500, која могу да приме 250.000 људи. Сем оваквих склоништа у обзир долази, ради заштите цивилног становништва од напада из ваздуха, и расељавање из већих гра-

дова у нова насеља, мада је овај ( начин зашТите доста компликован. Поред ових мера, треба целокупно становништво још за време мира да се обучи и припреми за заштиту: похађањем разних курсева, предавањима, путем штампе итд. о свима нападним и одбранбеним сретствима (као образовање разних екипа: за пружање прве помоћи; за гашење пожара; доказивање бојних отрова и њихово уништавање) и то поред теоретских предавања да се изводе практичне В |ежбе ч (напад из ваздуха), у којима ће учествовати целокупно становништво. Поред државе, која се стара у, границама своје могућности за обучавање становништва, треба и приватна иницијатива да узме учешћа у обучавању становништва, т.ј. у пасивној одбрани, јер ова би сарадња само тада уродила плодом ако се удружи држава и приватна иницијатива. Да је ова сарадња неопходно потребна нека нам послужи за пример немачка организација ,,3емаљски савез за заштиту од ваздушних напада" са 8,000.000 чланова, који редовно уплаћују свој члански улог, од кога се ова установа и издржава. Циљ ове установе је да пропагандом обавести и упути немачки народ од напада из ваздуха и да му пружи потребна сретства за одбрану. У Пољској исто тако постоји приватна организација „Лига за одбрану против авиона и бојних отрова" Л. О. П., која има сво]'а правила (слична нашој „Јадранској стражи") и броји 1,500.000 чланова. Буџет ове организације је 11.000 злота. Сваки члан са сталном зарадом плаћа 50 гроша месечно, а радници по 10 гроша. Све ове припреме за одбрану цивилног становништва од напада из ваздуха иду у прилог нашем излагању да ће будући ратови бити проширени на целој територији зараћених страна, те се треба спремити за одбрану још за време мира упућивањем и обучавањем целокупног становништва наше велике земље. Ради тога треба приступити свесрдно и са разумевањем покрету приватне иницијативе, да не би у даном моменту бацали одговорност једни на друге, а у ствари ми сви бићемо! пред собом одговорни, Јер држава не може свуда да стигне, као што то није случај уосталом нигде у другом свету да. се све чека од одгоних фактора, ]ер перспективе будућих ратова нису нимало ружичасте. Хем. Емилија Лукић Инж. хем. Даринка Николић