Opštinske novine
90
Београдске општинске новине
чудну и интересантну прошлост. Нзегова метаморфоза као да је трајала врло дуго.* Ееоград, кроз векове историски пролазио је кроз многе метаморфозе, кроз многе фазе и пертурбације. Он је мењао многе господаре; био је у поседу разних народа, код неких дуже а код неких краће време. Београд као древно насеље, биће расматран: 1. — Преисториски период. „Преисториски период, то је доба у историји света, пре Христа, када се скупљало мало или, бар мало сачувало историске грађе — нарочито
*) Београд је био предмет многих расправа, описа. Многи су о њему писали, али сви су о њему писали више као о тврђави вароши, јер су сматрали да је Београд као варош био увек потчин»ен тврђави. Наводимо следећа дела, која су нам послужила као извор: 1) Тодор Стефановић, Виловски — „Метаморфоза Београда", Београд 1911. 2) Тодор Стефановић Виловски — „Београд од 1717 до 1739 год." Београд 1906. 3) Јован Драгашевић — „Београд", историја и опис београдске тврђаве и њених знаменитости, Београд 1904. 4) Јован Мишковић — „Београд и околина", Београд 1906. 5) Д-р Мил. Стојадиновић — „Београд у прошлости и садашњости", Београд 1927. 6) Д-р Душан Ј. Поповић — „Београд пре 200 година", Београд 1935. 7) М. С. Петровић — „Београд пре 100 година", Београд. 8) М. С. Петровић — „Како је постао Београд", Београд. 9) Д-р Марија Илић-Агапова — „Илустрована историја Београда", Београд 1933. 10) Ђ. Давидовић — „Вођ кроз Београд", Београд. 11) Ж. Ранковић — „Градови Краљевине Југославије", чланак у Југословенском Календару за 1931, Београд. 12) Шарл Дил — „Историја Византиског царства", у преводу Рад. Перовића, Београд 1933. 13) Коста Протић — „Одломци из историје Београда", Београд у издању Годишњице Николе Чупића књига — V, VI, VII, VIII, IX и X, за 1883 год. и тако даље. 14) р. КапИг — „бегћЈеп" 1.ејр21§ 1868. 15) Група живих бранилаца Београда — „Агонија Београда у Светском рату", Београд 1931. 16) Мил. Д. Лазаревић — „Борбе око Београда 1915 год", Београд 1922. 17) Ое51еггејсћЈбсћ-ип§ап8сће КНедзћепсМе, Не!1 7 „Оге ЕгоВегип§ иоп Ве1§гаЈ 1915" Меп 1917. 18) М. Ђ. Милићевић — „Кнежевина Србија" Београд. 19. Негос1о1 — „ Шз{огге", Рапв 1916. 20. Тћ. 7леПп8к1 — „НШоие. с1е 1а СшШзаИоп апН^це", Рапв 1931. 21. V. СогЈоп Сћј1<3е — „1Ј ОггепГ-ргекгв^огх^ие", Рапв.
о Београду. То је доба, од појаве људи на аемљи, до појаве првих писаних споменика, које би, практично рачунато, обухватало период времена до четвртога века пре Христа. Преисториски период дели се на: — камено доба (палеолитик — старо и неолитик — ново доба) и, — метално доба (бакарно, бронзано, гвоздено доба)". Београд у преисториском периоду, по мишљењу Д-ра Јована Цвијића и других аутора, био је насељен. Нзегови први становници били су савременици „Крапинског човека" из камене периоде (палеолитик) преисторије народа. Београд у преисториском периоду био је на простору Панонског мора, које је покривало широке равнице преко Саве и Дунава на северу док на ]угу захватало је већи део Шумадије. Авала, Космај, па можда један највиши део Београда у огромној пучини Панонскога мора показивали су своје поносне врхове; када се пак почело море повлачити, Београд је први био као копно насељен. Београд је био насељен, по испитивањима Д-ра Милоја Васића, а и по Херодоту, који је први описао Дунав и његове притоке, још око XV—XI века пре Христа. Недалеко од њега Винча у то доба била је значајан индустријски и трговачки центар. Београд у прелазно доба, из преисториске периоде у историско доба (стари век) у тако звано „гвоздено доба" био је важан трговачки центар између Црног и ЈадранскОг мора. 2. — Стари век: „Стари век, то је доба у историји света, које почиње појавом првих писаних споменика и траје до пада Западног Римског царства (476 год.). То је доба, које би практично прорачунато, обухватало период времена од четвртога века пре Христа до петога века после Христа". Београд у старом веку био је већ поприште мегдана, око кога су се отимали разни народи: 1) Трибали Трибали су као Трачанско племе држали североисточни део Србије, па и Београд, у четвртом веку пре Христа. Они су били врло моћни, али су доцније сасвим изгубили значај и ништа нису учинили за Београд. Београд у доба Трибала нигде се не спомиње као насељено место (град). 2) Илири Илири, народ индоевропскога порекла, држали су поред североисточне Италије, Арбаније и највећи део Краљевине Југославије између Моране и Јадранскога мора, после или чак у времену Трибала.