Opštinske novine

Беог рад

91

Београд у време Илира спомиње се, али не као насељено место (град) већ само као њихов посед. 3) Келти Келти су у четвртоме веку пре Христа нагрнули на Балканско Полуострво. Они су дошли са севера и северозапада из Галије, од којих се: један део задржао у северним областима Балканскога Полуострва, па се ту измешао са Илирима (Лика, Босанска Крајина) или се очЈвао као етничка целина, док се пак један део (Скордици) на простору Северне Србије, на обе обале Мораве, настанио. Скордици — племе Келта, на ушћу Саве у Дунав, на брегу Калемегдану подигли су свој град у трећем веку, при крају, који су назвали „Сингидунум" град на води. Београд под тим првим именом „Сингидунум" улази у историју и постај;е кључ превласти Средње Европе. Али, тада је он био само насељено место (град), док је тврђава доцније подигнута. 4) Римљани Римљани су освојили „Сингидунум" (Београд) око 10 год. по Христу — у доба Исуса Христа. Римљани су „Сингидунум,, (Београд) вазвали, како неки научници тврде ,,АЊа Сгеса 51п§1с1оп ". Али, други наводе, међу које спада и Тодор Стефановић Виловски, да је то име дошло тек на почетку IX века. Природније је да су га Римљани назвали ,,А1Ба Сгеса 81п«1с1оп", Али, како су задржали реч „Сингидон" ипак није нскључено да су га звали, краће речено као и што му ]е првобитно име „Сингидунум". Освојили су га за време владе цара Августа (30 пре — 14 после Христа).*)

*) Римски цар Август (30 пре — 14 после Христа), једна од најкрупнијих фигура у историји света, извршио је много дела од којих би свако било довољно да га прослави. Он је стекао неизмерне заслуге, не само за Римљане него и за све човечанство. После грађанских ратова, (три грађанска рата: први 86—82, други 49—48, трећи 42—30), који су римску државу увели у вртлог (за време којих је убијен Јулије Цезар, 57—44, који је био намесник провинције Илирика, који је у то доба обухватао Јадранско приморје), када је пропала римска република. Он тако рећи као дете извео је римску државу из вртлога, ујединио земљу, која се била поцепала, пошто је однео победу код Акције, и најзад силно помакао границе римске државе, која је сњим постала царевина. Римски цар Август проширио је римску царевину (пошто је извео 5 грађанских ратова, од којих први и последњи против Марка Антонија, други против Брута — који је убио Јулија Цезара — и Касцја, трећи против Луција Антонија — брата Марка Антонија — и четврти против Секста Помпеја, сина Помпеја Великог). Његова царевина пружала се од Ат-

Римљани су држали „Сингидунум" око 400 година. Када су око 146 год. пре Христа Пјрво конституисали Македонију као своју покрајину, водили су борбе са Скордицима, који су се спуштали са севера на југ; затим, у исто време, почели су да наступају са запада и постепеним надирањем заузели данашњу Србију до Дунава и Мораве око 33 год. пре Христа. Римљани су постепеним надирањем потискивали Скордице (племе Келта) и на ушћу Саве у Дунав заузели два насељена местз (града): Сингидунум (Београд) и „Таурунум" (Земун) око 10 год. по Христу, од којих је „Сингидунум' био стратегиски врло важан, док је „Таурунум" имао врло велики призредни значај. СинГидунум (Београд), у почетку као војнички логор римске војске, тек је почет дз се и фортификациски утврђује више по типу полусталне фортификације. Тада није било никаквих зидања, већ су брвна, палисади и вода око утврђења играли главну улогу. Римски цар Флавије Веспазијан (69—79) првих деценија своје владе тврђаву је као седиште војске нешто поправио и снабдео са бољим склоништима за становање људства и са склоништима за смештај хране, оружја и других потреба војске. Сингидунум (Београд) био је седиште 4 легије флавија Веспазијана, која је имала задатак да држећи њега штити данашњу дунавску Србију са севера. Она је ту премештена из „Виминациума" (Костолца).

ланскога Океана до Еуфрата и од Дунава до Нила. Прастановници Краљевине Југославије тада давали су римском цару Августу много отпора, при заузимању њихових територија. Тврди се, да се је римски цар Август у једноме походу на Илире лично ставио својој војсци на чело и, после огорчене и храбре борбе, успео је да их покори. Далмати и Панонци побунили су се и давали су скоро 4 године отпора силној римској војсци. Тврди се, да су се староседеоци Краљевине Југославије, када је римски цар Август створио грандиозан план да освоји и Германију (када је његов војвода Друз већ био у томе и успео, несрећно иадне с коња и погине), побунили и пореметили Августове планове. Тадашња племена данашње Краљевине Југославије приморају римског цара Августа, да нареди да се римске трупе упуте са германске границе и да угуше њихов устанак. Прастановници Краљевине Југославије су тада помогли посредно, те је Германија била спасена. Римски цар Август био је обдарен ретким државничким особинама: био је мудар, опрезан, хладан, трезвен, проницљив, окретан, смео. Он је преуредио војску И у њој увео ред, дисциплину и тражио од свакога војника (старешина и војника) знање свога посла. Види: Светоније — „Дванаест царева", Београд 1936., Н. Вулић — „Римски цар Август", Српски књижевни гласник за 16 јануар 1937 Београд; М. Зечевић — „Историја света", Београд 1880. и, 1,еоп Ното .Аи§и${е", Рат. А*