Opštinske novine

94 Београдске ог Хуни су се одатле растурили, сем дела који се покорио и стопио у Кинезе, по целоме свету. — Западни, јак део, у другој половини IV века већ се спушта на Касписко Језеро и ка Кавказу, одатле преко Црног Мора, где покоравају германске Источне Готе, гура преко Бесарабије и Румуније, прешав Дунав на Балкан. Тај део на походу кроз Европу, вођен Атилом, покорио је многа племена, образовао чак велику државу и 441 год. наиадне на СинГидунум (Београд) и разруши га.* — Источни, велики део створи државу на Волги. Одатле су се спуштали на Кавказ и Црно Море, па су се ширили и по крајевима, где је био западни део, које најзад по смрти Атиле и заузму. Хуни су нанели много штете свима тврђавама на Дунаву, које су имале да издрже прве нападе: Виминатиум (Костолац), СинГидунум (Београд), Сирмиум (Сремска Митровица). 7) Сармати Сармати су номадско племе са истока ЕврОпе. После пропасти Атиле нападну на тврђаве на линији Дунава. Заузму и Сингидунум (Београд).**

*) Атила (434—453) хунски краљ, познат као „бич Божји", јер је опустошио са својим многим варварским племенима Европу. Балкан је од н>ега страдао. Када је разрушио Београд (441 год.) имао је лепе дворе на Тиси. Напао је на Римску Империју. Али, у битци на Мавриским (каталавниским) пољима, потуче га римски војвода Ајеције у савезу са Западним Готима. Озлојеђен због тога упадне у Северну Италију 452 год., разори Аквилеју на Јадранском мору. На молбу папе Лава I уз велике поклоне врати се у двор на Тиси. Умро је 453 год. Гепиди, германско племе, у почетку су помагали Атилу вођу Хуна. За тим су се населили у Дакији, где су их на потстрек Јустинијана I византискога цара 568 год. потукли у Панонији (данашњи Банат) Лангобарди. Види: Д-р Д. Анастасијевић — „Атила", Народна енциклопедија Ст. Станојевића, стр. 88 и 854, Београд и, Негос1о1 — „НШоГге", Рапв 1916. **) Сармати, номадско племе, пореклом су из Сарматије — исток Европе, од Волге. Она се делила на два дела: — Европска Сарматија: од Висле до Дона и од Карпата до Балтичког мора и, — Азиска Сарматија: од Црнога мора (на обали од места Тананса) до Кавказа и Каспискога мора.

тинске новине Сингидунум (Београд) за њихово време нишга није поправљен. 8) Готи Готи,*** ратнички источногермански народ наилазе на Балканско полуострво: — Заиадни Готи изашли су на Дунав, бежећи испред Хуна. Они су 376 год. добили уточиште од византијскога цара Валенса и њих око 200.000 населили су се јужно од Дунава у Мезији. Они су најзад у једној побуни убили цара Валенса када је покушао да их заустави испред Једрена 378 год. Западни Готи, за владе свога краља Алариха, нападну Македонију, опустоше Тесалију и Средњу Грчку и продру до Пелопонеза. Они су били свемоћни, али нигде се не спомиње да су ма колико поправили Сингидунум (Београд). Сингидунум (Београд) још је био у рушевинама. — Источни Готи нападају на Византију и, приморавају је да их узме у службу. Чак им даје 462 год. цар Лав I неке делове земље, обасипа њихове поглавице почастима и новцем. Источни Готи, под командом свога вође Теодориха, потукли су Сармате и заузели су Сингидунум (Београд). Византијски цар Анастасиј;2 1 (491—518) населио је у њему Херуле (германско племе, који су под вођетвом Одоакра, 476—493, уништили 476 год. Западно Римско Царство) да чува)у границу на Дунаву. Стари век се завршава, и судбица Балканскога Полуострва постаје променљива. Сингидунум (БеоГрад) чека долазак Словена те да се диГне и Ћроцвета. Најзад, да се отресе тога туђинскога имена и да добије своје садашње, право име.

***) Готи, источногермански народ, доселили су се у II веку с Доње Висле на обале Црног мора, где су у IV веку примили Хришћанство и поделили се на: — Западни Готи, аријевски Хришћани и, — Источни Готи, већином у савезу с Хунима. После смрти Атиле настанили су се у Панонији, одакле су гурнули на земље садашње Италије, оборили Одоакра (вођа германскога племена Херула и шпански краљ) и основали шпанско-готско царство 493 год. с престоницом у Равени. То је царство уништио византиски војвода Нарзес 555 год. * * *