Opštinske novine

104

Београдске општинске новине

Лични издаци износили су 1865 г. округло 180.000 гроша, или 45°/о од целокупног буџета. Данас износе 93 мил. округло, или28°/о. Општина је у оно доба имала свега 110 службеника. По струкама расходи су били распоређени: 1) За техничке послове: а) Лични: 2 инжињера 9000 гроша б) Материјални: 51.540 гроша Свега: 60.540 гроша или 360.000 данашњих динара. Према данашњим приликама то изгледа мало. Али, треба имати на уму да су потребе оног доба биле примитивне, да је у вароши постојала турска калдрма, и да се на регулацију и канализацију уопште није ни помишљало. Затим, ондашњи Београд био је мали. Последње куће на Врачару биле су кафане Три сељака и Рудничанин, а у улици Фишекџиској (данас: Краља Александра) кафане Мали Балкан и Гргеч ■ Горња страна ул. Хартвигове није постојала. 2) Водоводи За водовод је било предвиђено 5.000 гроша (око 30.000 данашњих динара), и то само за оправке чесама по вароши. 3) Осветљење Свега предвиђено 10.000 гроша, односно 60.000 данашњих динара. Варош је имала фењере и цела сума углавном се трошила на набавку петролеума. 4) Социјално старање а) На потребе ванбрачне деце 14.100 гр. б) На школовање сиротих ђака 2000 гр. Значајна је позиција која се односи на ванбрачну децу. По данашњој вредности новца она износи око 85.000 дин. Без сумње су морали постојати јаки разлози кад се у оном старом Београду толико трошило на ванбрачну децу: Општина је плаћала дојкиње и издржавала ту децу. Свакако је морао постојати и неки правилник, али до данас он није пронађен. Пре 72 г. претставници Београда нису се женирали да уносе у буџет овакву једну позицију и да јој вотирају замашну суму. И после 9 год. Општина је водила рачуна о ванбрачној деци. За седницу одбора 25 јула 1874 била је стављена ова тачка на дневни ред: „Претставка одборника Глиг. Недељковића, абаџи]е, да се неколико ванбрачне деце даду Алекси Божићу, жандарму овд. да их изучи вештини с којом се он одликујз да намешта руке и ноге 'кад угану, или се сломију," Општина је имала и свога лекара са платом од 200 гр. и бабицу са платом од 100 гроша месечно. 5) Општински дугови

У оно доба цео општински дуг износио је 6.500 дуката, или око 970.000 данашњих динара. Дуг је био код Управе фондова. 6) Школе На издржавање школа било је предвиђено 49.546 гроша, или данашњих 300.000 дин. Општински приходи По својој величини, они су ишли овим редом: 1) Од општинског приреза, по 36 гроша на пореску главу, или по 200 данашњих динара 133.674 гр. 2) Од касапница говеђих 123.138 гр. 3) Од калдрмине на Ђумруку 42.000 гр. 4) Од акциса механског 26.612 гр. 5) Од кантара 23.800 гр. 6) Од непокретног имања 16.278 гр. 7) Од балова, представа по кафанама, музике и циркуса 5.000 гр. итд. итд. Плата највиших функционера у општини износила је месечно: претседника 900 гр. (око 5.400 данашњих дин.), првог кмета 450 гр. (око 2.700 данашњих динара), другог и трећег по 350 гр. (око 2.100 данашњих дин.), и четвртог 250 гроша (око 1.500 данашњих дин.). Одаџија је имао месечно 84 гроша (око 504 дан. дин.), служитељи по 96 гроша (око 576 дан. дин.). Плате су биле мизерне. Шта се је могло учинити са 3 гроша дневно, кад је трећину од тога требало дати за хлеб? Пољаци су били још мизерније плаћени Имали су по 50 гр. месечно (око 300 дан. дин.). Млађи чиновници: архивар, регистратор, протоколиста, писари и практиканти, имали су по 66 гр. месечно, или по 400 данашњих динара. Виши чиновници били су боље плаћени. Деловођа и рачуновођа имали су по 350 гр. (2.100 дан. дин.), књиговођа 200 (око 1.200 дан. дин.) а чесмеџија 250 гроша (око 1.500 дан. дин.). Ово последње звање било је најрентабилније. Ниже чиновнике извлачили су бакшиши. То је било нормално, али се не може рећи да је залазило у област корупције. Бакшиш се сматрао као част, дата својевољно, а не путем изнуде. То је, као што се и данас дешава, да сељак, кад дође у канцеларију, стави на сто јабуку. Београђани пре 72 г. били су доста јако оптерећени општинским дажбинама. Оне су се лако сносиле, јер је живот био јевтинији и рада је имало за сваког. Општина пак показивала је довољно социјалног осећања и разумевања за потребе грађана. Д- Ј. Р.