Opštinske novine

Стари претседници Београдске општине — Неколико оригиналних потписа. —

Марко Стојковић био је претседник 1861 1862. То је позитивно. Не зна се, бар за сада, ко је био претседник 1860 и 1863.

У /. •

Јован Смиљанић, претседник у 1865/66. Никаквих других података нема.

/^. 7 , ^ / 4 . ■ * К <%•

к <2~гг^Х--*

9^-^-О-гб* ^ • •

Михаило Н- Терзибашић, трг., изабран за претседника 6 септембра 1866 и на том положају био до 14 септембра 1867.

У

: Л .. : : <о)ј < I Д'/И Л

г.

Београдске општинске новине у броју од 25 марта 1889 донеле су некролог о смрти Јов. Николића и у истом изнеле да је Јован рођен у Крагујевцу 1823. Лицеј свршио у Београду. Нешто мало био је претседник и по смрти Кнеза Михаила. Алекса Д■ Ђурић, као секретар Министарства грађеви|на изабран за претседника општине 1871. Доцније је био „казначеј" — главни благајник Министарства финансија. По њему носе име: данашНза улица Ђурићева у Булбулдеру и чесма која данас не постоји а чији је извор био на 50 мет. источно од ње.

Јован Николић-Чокејић, бив. члан Ееликог Суда. За претседника изабран 14 септембра 1867, али се не зна докле је ту дужност вршио. У 1868 помиње се као претседник неки В- Ивановић. (^ишг у" 1 " —

V/ . «► - Шњ,' Ш/ л»У , 1; с - ' Г* А Ђурић је рођен у Гор. Трешљевици, среза орашачког, 18 априла 1818 а умро 12 маја 1907. Свршио је богословију и лицеј у Београду. Код надлежних је постојала намера да га замонаше и доцније поставе за митрополита. И сам Алекса је то хтео, али судба је друкчије решила. Алекса се заљуби у своју доцнију жену и тако не би нипига од монашења. За време његовог претседниксвања, а по његовој наредби, израђени су планови за подизање зимовника у некадањо) бари Еенецији. Потомци су Алексини: син г. Драгомир Ђурић, виши чиновник Минист. финансија у пензији, и унук г. Дамњан Ђурић, чиновник Спштине београдске. Алекса је био врло енергичан човек. То се види и из факсимила његовог потписа. Д- /• Р.

Буџет Општине београдске за 1865|66, упоређен са садашњим буџетом

Пре 72 г. буџет Општине београдске износио је 401.086 гроша. Колико је то у динарима? Многи би казали: Пошто динар има 5 гроша, то је 400.000 гроша равно 80.00 дин. Међутим, треба друкчије рачунати. Динар, као новчана јединица, уведен је 1875 г. Тада, приликом замене грошева за динаре, рачунало се: 39 пара и један десети од паре вреде један динар. Према томе, горњи износ општинског буџета износио је округло 200.000 ондашњих, или око 2,500.000 данашњих динара.

У Београду је 1865 било 24.000 становника, без војске. Сваки становник је просечно давао општини годишње 166 гроша, односно 83 предратних, или 1000 данашњих динара. Данашњи Београд има 300.000 становника, који сносе буџет од 339 мил. дин., рачунајући у ту суму и школски буџет. Сваки данашњи становник Београда плаћа Општини просечно 1.133 дин. годишње, односно за 11.33% више од становника пре 72 год.