Opštinske novine

118

Београдске општинске новине

Дајући реч књижев>,,<г<у Божиновићу, Претседник г. Костић је истакао рад г. Божиновића на пољу дечје и омладинске књижевности не само као оригиналног творца, већ и као ванредно заслужног преводиоца и великог пропагатора те књижевности. „Благодарећи господину Божиновићу" — рекао је г. претседник Костић — „који, и као син истакнутог бугарског карикатуристе Божинова, и као наш талентовани млади књижевник и новинар, већ цео низ година ради на зближењу између југословенског и бугарског народа, ми данас имамо могућност да преко његових одличних превода с бугарског на нанг језик осетимо сву лепоту песама: Вазова, Доре Габе, Багрјане и других одличних бугарских песника, као и лепоту радова истаккнутих бугарских приповедача Константина Петкова, Ане Камснове, а 'што је исто тако важно и наша деца и омладина имају могућност благодарећи његовим преводима да се упознају с радовима бугарских дечјих и омладинских писаца Ангела Караличева, Елин Пелина, Ран Босилка и других који су се тој књижевности посветили." У препуној сали, у којој су међу безбројном децом и омладинцима седелИ и многи родитељи и истакнути наши грађани, и у коју су непрестано долазили све нови посетиоци за које се једва могло наћи какво скромно место, завршио је г. претседник Костић Уводну реч замоливши г. Божиновића да приступи свом предавању. У часу кад је г. Божиновић започео своје занимљиво и надасве поучно излагање, ушли су у салу — долазећи споредним улазом преко мале позорнице, једини пут који је још донекле био слободан! — секретар Бугарског посланства г. д-р Стратијев, аташе за штампу г. М. Георгијев и истакнути бугарски новинар г. Каназирски. Од гг. већника Општине града Београда већ се у сали налазио уважени господин генерал Ранковић, члан Културног одбора, велики пријатељ књиге, који је на ову приредбу дошао са својом госпођицом ћерком. Исто су се тако међу осталим одличним гостима налазили проф. Универзитета г. Аранђеловић, госпођа Пепић, госпођица Костић, ћерка г. прет. Костића, проф. Московљевић, госпођа Бурмазовић, секретар Кола срп. сестара, и друге уугледне личности. Стручно и прегледно израђено предавање г. Божиновића заслуживало је сву ону велику пажњу коју су му многобројни посегиоци посветили. Својим стилом, јасним и лаким, оно је било приступачно и најмлађим члановима, којима је било намењено, исто тако као и одраслијим и родитељима. У почетку свог предавања г. Божиновић, сасвим умесно, подвлачи потребу да се говори о дечјој књижевности „јер то значи да се мисли на духовни развитак деце, којима је потребно дати доста лепог штива, да се на тај начин створи једна озбиљна читалачка публика, она која ће доцније, кад одрасте, имати утицаја и на велику књижевност." Константујући да главни период у развоју оригиналне бугарске дечје и омладинске књижевности настаје после рата, предавач је означио као главног спољашњег фактора који је много допринео њеном развоју — Државу, Министарство просвете које оснива фонд из ког се награђују најбоља дела писана за децу. Књиге су илустроване и то илустрацијама најбољих бугарских уметника. Релативно скромна цена књиге омогућује и најсиромашнијој де-

ци, сеоској подједнако као и градској, да купују књиге и да тако стварају своје мале дечје библиотеке. Пример Државе делује и на приватне издаваче: „Хемус" и „Чипев" у Софији, који постепено прихватају иницијативу Државе окупљајући око себе најбоље бугарске писце који раде на доброј дечјој књизи. Радови писаца се цене и добро награђују. То делује. Поједини писци се у целости посвећују овој врсти књижевности. Тако талентовани млади књижевник Ангел Каралијчев, кога предавач сматра за једног од најбољих бугарски дечјих писаца. Све већи број дечјих и омладинских писаца омогућио је и стварање посебног Удружења дечјих писаца. У том Удружењу данас је зачлањено преко седамдесет чланова. Немајући могућности да се у једном предавању дотакне свих многостраних проблема дечје књижевности и да истакне њихове карактеристике, предавач означује главне књижевне врсте које се гаје у бугарској дечјој књижевности: приповетку и пеозију истичући да је главни део мотива узет са села, где се већина књижевника родила. Оно што је народно, као и сама природа, непосредно им је и блиско. Село инспирише, варош је значајна само утолико што се у њој реализује оно што се носи у души. Ова особина бугарске дечје књижевности много је допринела њеном ширењу на селу, јер њен садржај за сеоско дете није остао неразумљиво слово. Оно што би нас највише и најпријатније могло изненадити у овом заиста инструктивном предавању, нарочито у погледу успешног вођења политике дечје књижевности, то је онај високо племенити однос према самим писцима, који им се указује са свих страна. И у народу' и у друштву и у школама свагде се да^е видљив доказ тог дубоког поштовања. Имена писаца уопште, па тако и дечјих, познатија су од имена најпознатијих политичара. У основним и средњим школама поједини разреди и подразреди називају се по имену једног од тих књижевника, који је и патрон тог разреда. О рођендану патрона држе се предавања о њему и његовом раду. На учитељским скупштинама и конференцијама, у селу, и у граду, дечји писци држе предавања. Исто тако и на радију. Поред књиге, у Бугарској у овој грани књижевности играју велику улогу и дечји часописи. Међу главне предавач је навео: „Дечју радост", „Светлуку", „Дечји живот", „Другарче", „Веселу дружину". Тираж ових листова креће се између десет до шеснаест хиљада примерака и то реалних, јер сваки примерак има свог абонента, малог дечака или девојчицу, који је на лист претплаћен и који га уредно плаћа. Као нарочита особина ових бугарских листова истиче се и пропаганда уметности што је они врше међу децом доносећи одличне репродукције у боји најбољих бугарских уметника. Као што деца плаћају уредно свој абонман, тако и уредник плаћа уредно своје сараднике и то по једној релативно високој тарифи. Исто се тако плаћа и уметницима за њихове илустрације. Као најпознатије међу бугарским илустраторима дечјих књига писац је навео познате бугарске уметнике: А. Божинова (отац г. Божиновића), г. и г-ђу Тузусове, И. Бешкова, Г. Анастасова, В. Лазаркевича. Истакнувши да се код нас превођењем бугарске дечје књиге највише баве новинари: Пауновић, Токин, Малинић, али и књижевници, као Десанка Максимовић,