Opštinske novine

Културна хроника

Дечје и омдадинско поседо Градске библиотеке — Посвећено бугарској дечјој и омладинској књижевности —

У Библиотеци општине града Београда држе се с времена на време веће приредбе с циљем да децу и омладину нарочито заинтересују за извесна питања, за извесну врсту литературе, или Неко ново или лепо дело. То су тз. свечаиа дечја и омладинска посела Библиотеке, тако названа за разлику од малих посела која се редовно одржавају сваког петка, а која у главном обухватају приповедачки час и час филмских слика. У жељи да нашу омладину што боље упозна не само с књижевношћу наших, већ и страних, а у првом реду братских словенских народа, последње посело ове врсте, које је одржано у петак 25-11-1938 у пет часоза после подне, било је посвећено Бугарској дечјој и омладинској књижевности. Као и све приредбе Библиотеке, програм посела обухватао је и уметнички део, који је овај пут такође био искључиво посвећен бугарској музици, бугарској песми и игри — уметничкој и народној. Према програму посела, градски већник и Председник Културног одбора Општине града Београда Милан Костић одржао је кратку уводну реч. Приказ бугарске и омладинске књижевности у њеном развоју дао је Љуба Божиновић, књижевник и новинар, дотичући се у свом излагању свих момената који су допринели да данас ова грана лепе књижевности код братског бугарског народа стоји на једној завидној висини. Нарочито се осврнуо на улогу државе, издавача, па и целокупног друштва, који настоје да што више допринесу развоју добре домаће дечје и омладинске књижевности. Уметнички део програма у свом првом делу био је посвећен чисто народној бугарској уметности. У извођењу овог дела програма, који је обухватао ванредно лепе бугарске народне песме, старе бугарске мелодије и једну од најлетних бугарских народних игара „раченицу", поред госпођице Мице Бошњаковић, госпођице Марине Шуминске, чланица Народног позоришта, учествовали су и чланови Југословенско-бугарске студентске лиге гг. Џамбазов и Гено Караивански. У другом делу уметничког програма ,који је био посвећен музици најбољих бугарских композитора, учествовали су: концерт-мајстор Београдске опере, наш велики уметник на виолини г. Јосип Њемечек; одлични клавириста г. Димитрије Конради; чланице балета Народног позоришта госпођа Јелена Јанош и госпођица Марина Шуминска. Као и на све приредбе Библиотеке приступ на ово посело био је потпуно бесплатан и слободан. Посебних позивница није било. *

По својим унутрашњим скривеним душевним особинама наша београдска деца и омладина заслужују посебну пажњу. И то једнако и онај најсиромашнији дечачић и девојчица који на први поглед, осим за јефтину уличну игру, немају за друго ништа смисла, као и мали добро обучени и добро чувани дечаци и девојчице боље ситуираних родитеља. Као једну од особина која је овде за нас од нарочитог интереса и коју треба истаћи, треба споменути урођену љубав наше деце и омладине за књигу и за све оно што спада у област неприсиљеног духовног развоја. На сваку приредбу Библиотеке која је њима намењена, деца и омладина долазе у ванредно великом броју. Тај је долазак спонтан, диктован једино жељом да се нешто лепо чује и види. Иако су наше просторије увек биле одвећ малене да их све приме на начин како би се желело, ипак сви, и они који не добију мегто за седење, као и они који седе, — показују пуну приправност да се одаду мађији речи, односно пријагним звуцима песме и музике, чувајући онај мир у сали који сведочи о љубави за ствар. Тако је било и на овом Поселу. Градски већник и председник Културног одбора Г. Милан Костић, — својим пријатељским начином из ког се осећа дубоко појимање свег оног што се за омладину ради, права и истинска љубав према тој омладини, — у својој уводној речи нагласио је у првом реду значај ове приредбе изражавајући жељу да наша омладина преко књижевности и уметности што више и што боље упозна братски бугарски народ, а затим је одмах изразио дубоку захвалност нашим уметницима који с толиком приправношћу помажу Градској библиотеци и Музеје у остварењу њихових задатака. О самој дечјој и омладинској књижевности Г. Костић је рекао: „Поред нашег великог Змаја, ми у новије време имамо неколико сјајних имена међу нашим књижевницима који су свој таленат било искључиво, било делимично, ставили у службу дечје и омладинске књижевности. Тако имамо код нас Десанку Максимовић, недавно умрлог доајена наше драме Б. Нушића, Гвида Тартаљу, Билбију, Петровића; код Хрвата сјајну књижевну радницу Ивану Брлић-Мажуранић, Назора, Ловрака, Хорвата; код Слозенаца Финжгара, Жупанчића, Левстика. И зато баш јер се и наша дечја и омладинска књижевност све више развија, и јер сваки дан све више осећамо потребу за добром дечјом и омладинском књигом писаном на нашем језику, с мотивима из нашег народног живота, наше прошлости, зато нас нарочито интересује све оно што се на том пољу ради код братског бугарског народа."