Opštinske novine

228

Београдске општинске новине

створена олакшица установљењем једне трошарине и специјалног фонда, у који би ишли приходи од ове, а све ради олакшања једне опште обавезе Спштине (из § 56 З.у.у..). У олакшању ове опште обавезе општине ишло се и даље, па је у чл. '25 Уредбе о јавним радовима одређено, да општина има исплаћивати из наведеног специјалног фонда „кирију за узете зграде у закуп за канцеларије надлештава Управе града Београда' 1 . Олакшана Је тако обавеза општине за снашање трошкова и за постојеће зграде у којима су смештена наведена државна надлештва, али само у толико што из фонда има исплаћивати „кирију за узете зграде у закуп". Ово олакшање према изложеноме појављује се само као изузетак, те се стога и може применити на случај и|зрично предвиђен т.ј. онде где општина плаћа кирију на зграду уступљену Управи града, као што је у одлуци градског већа узето, то би представљало дефинитивно ослобођење обавезе из § 56 Закона о унутрашњој управи, а то према изложеном није смисао наведеног чл. 25 Уредбе. Сколност, што општина града Београда плаћа закуп за зграде у којима је сместила своја надлештва, док је сопствене зграде уступила Управи града, — овде не долази у обзир, ]ер такав случај нијз регулисан изузетном одредбом наведеног члана 25 Уредбе. Одлука градског већа према изложеноме противна је закону, те је у ожалбеном решељу поступљено сагласно закону када је иста одлука задржата од извршења на основу § 134 Закона о градским општинама". Мансарда се не рачуна као спрат и не утиче на допуштену висину зграде Од стране Градског поглаварства у Београду били су одобрени планови и издата грађевинска дозвола сопственику за подизање зграде на његовом имању у Београду. По тим првобитним одобреним плановима зграда је садржала: подрум, сутерен, приземље, четири спрата и делимично мансарду. Новом молбом именовани је тражио измену планова ове зграде утолико што би се уместо оне делимичне мансарде сазидала цела мансарда, која би била повучена за 1,45 м. унутра од регулационе линије. Од овог тражења је одбијен одлуком Поглаварства са разлога што би дозиђивањем мансарде била премашена максимална висина зграде, допуштена „техничким условима" из 1922 год. Министар грађевина, по жалби заинтересованог, поништио је одлуку Поглаварсгва налазећи да се мансарда, по грађевинском закону и грађевинском правилнику за град Београд, не рачуна као спрат и као таква не може ни утицати на допуштену рисину. Градско поглаварства поднетом тужбом тражило је поништај овог министровог реше№>а, истичући исте разлоге као у првостепеној

одлуци по спорном питању. Али је та тужба одбачена пресудом Државног савета бр. 21814 од 27 септембра 1937 године са следећих разлога: Према § 15 ст. 6 Грађевинског закона мансарда се не рачуна у спрат. У овом смислу је и ст. 2 т. 4 чл. 7 Грађевинског правилника за град Београд. Кад се мансарда, по Грађевинском закону и грађевинском правилнику, не рачуна као спрат, она не може утицати ни на допуштену висину зграде, која се, према ст. 9 чл. 7 Грађев. правилника за град Београд, рачуна у средини спољнег изгледа зграде — фасаде — од пешачке стазе — тротоара — до најниже ивице кровне стреје или до највишег горњег дела — венца зграде, односно до горње ивице фасаде не узимајући у обзир мансарду, а мерећи на овај начин висину пројектоване зграде, та висина не премаша висину допуштену „техничким условима" од 1922 год., зато у овом погледу није ни могло бити основа за ускраћење грађевинске дозволе за дозиђивање мансарде, а како је то био једини приговор истакнут од Поглаварства као првостепене власти, Министар грађевина је правилно поступио кад је првостепену одлуку поништио. Неумесно је оно истицање у тужби да односно дозиђивање и није мансарда у техничком смислу већ станови на највишем спрату. Ово са разлога, што је само Поглаварство узело да је у питању мансарда, дозволивши својом одлуком Г.О.бр. 1210/37 зидање делимичне мансарде, а сад се у суштини ништа не мења, него се само та делимична, дозиђивањем, претвара у потпуну мансарду. И кад као делимична није утицала на допуштену висину, неће утицати ни као потпуно изграђена." Ако грађевинска власт нађе да су по пројекту просторије рђаво постављене и да је улаз у станове рђаво решен може да ускрати издавање грађевинске дозволе за подизање зграде Сопственик је тражио од Градског поглаварства у Београду грађевинску дозволу за подизање зграде на свом имању у Београду. Од овог тражења је одбијен одлуком Поглаварства Г.О.бр. 2313 од 23 јуна 1937 год, са разлога, што су споредне просторије рђаво постављене и улаз у станове рђаво решен, због чега је пројекат зграде у противности са одредбама чл. 36 т. 5 Грађевинског правилника за град Београд. Министар грађевина својим оспореним решењем одбацио је жалбу именованог и оснажио одлуку Поглаварства усвојивши њене разлоге. Тражећи поништај министровог решења, тужилац у тужби истиче, да није било места за ускраћење дозволе, дошто су сви услови испуњени за издавање исте, али је његова тужба одбачена од стране Државног савета пресудом бр. 26341 од 16 цовембра 1937 год. са ових разлога: Грађе-