Opštinske novine

140

Београдске општинске новине

биту пажњу поклониле мануелним радницима, и да се старају да им што више омогуће да слободно време употребе ван градова у излетима и путовањима, вежбајући и освежавајући своје физичке и духовне снаге. Поред тога те су земље обухватиле тим проблемом и утицај лепог места рада, станбених радничких прилика, амбијента радионица итд. Међутим, аграрне земље морају у том погледу особиту пажњу да обрате селу. Што се тиче села, не може се оспорити да ту највећа зла потичу од злоупотребе слободног времеча. Проблем употребе слободног времена имао се у нашој земљи решити и с обзиром на њен претежно аграрни карактер и с обзиром на особене прилкке у погледу историског развитка њеног националног уједињења И та су два момента, нарочито овај последњи, збиља била од пресудног утицаја приликом доношења Закона о обавезном телесну васгштању од 2-11-1934 и Закона о Јррганизацији соколства од 5-ХН-1929 г., који су постави ли темељ нашем националном систему употребе слободног времена и одмора. Сам тај факат да постоји још, поред ових закона, и специјално министарство, коме је поверено старање о спровођењу обавезног телесног васпитања омладине као специјална и главна дужност поред старања о физичком васпитању народа у опште — довољно сведочи да се у нашој земљи озбиљно схватио цроблем употребе слободног времена и одмора, и да ми на томе пољу нисмо изостали иза других културних народа, нег ; о да их следујемо, и то не слепо њима подржавајући, већ рационално се црилагођавају и нашим потребама и нашим специјалним приликама. Проблем употребе слободног времена и одмора код нас је схваћен на начин да је -сва пажња обраћена на првенствено мушку омладину, без обзира на њену сталешку припадност, а до одређеног доба старости, за коју Закон о обавезном телесном васпитању прописује, под претњом строгих казни, обавезно похађање празничних течајева по свим општинама. Што се тиче осталог света ван ове омладине, за њега се старају соколске организације, које су, за разлику од званичних и обавезних празничних течајева, приватне и добровољне, али обилато помагане од самоуправних и централних државних власти. Иако се разликују по своме правном карактеру и начину организовања, обе те установе имају истоветан циљ: да у народу, највише код омладине, развијају физичку отпорност, национални дух и морално васпитање. Цео је наш, дакле, систем подешен тако да се слободно време има употребљавати на јачање и хармонично развијање тих трију особина. Другим речима тај систем има да створи од омладинца примерног грађанина, одушевљеног Југословена и непоколебљивог браниоца Краља и отаџбине. У духу тих високих циљева израђен је званичан

програм за општу и специјалну наставу обавезног телесног васпитања који је и од Југословенског соколства у целости прихваћен, Тај програм обухвата у главном: 1) морално и национално васпнтање — Историју, Земљопис, Краља, Отаџбину, Родољубље, Веру, Јединство, Државу и др.; 2) хигијенд — личну чистоту, општу чистоту, храну и пиће, заразне болести и чување од њих, бојне отрове и заштиту од њих и др.; 3) стројне вежбе; 4) насгаву гађања и руковање оружјем; 5) познавање земљишта и карата — објекте и њихове називе, оцену отстојања, познавање карата и др.; б) игре у пољу — игре осматрања и извиђења, маршовање, логоровање и др. Опште телесно васпитање обухвата све вежбе обликовања, у које у главном спадају: гимнастика, трчање, скокови, бацања, народне теловежбне игре које су познате у домаћем крају, пливање и лет-

Течајевци после обављеног маршовања и пољског ручка окупљени око својих наставника и старешина. * њи излети, смучање, естетске вежбе — основни кораци из народних кола домаћег краја, и друго. Овако обиман и разноврстан програм, који треба прећи са нашом омладином у слободном времену, претпоставља једно веома напредно социално законодавство и још много других услова. Ово важи нарочито за ваншколску омладину у градовима, пошто је омладина на селу мање више по природи сељачких радова и по социјалној структури нашег села у повољнијем положају у погледу уживања, одмора и слободног времена. Путовања, логоровања, излети, који су заступљени у програму обавезног телесног васпитања и који по нашем мишљењу претстављају најмоћнија средства за развијање јединствене националне свести, љубави према отаџбини и стварања радости и дружељубља, не могу се извршити ако се претходно законом не уреде односи рада и капитала на такав начин да се раднику обезбеди слободно време — дневни, недељни и месечни одмор. Поред тога сва та скупна и диригована