Opštinske novine
156
Београдске општинске новине
табела које су се у грађевинској пракси обично утврдиле дужим посматрањем објекта. Време амортизације ове зграде добија се, ако се од вероватног трајања зграде одузме њена старост тј. 100 — 25=75 год., значи да се ова зграда може употребљавати још 75 година. Грађевинска вредност у времену процене према грађевинској сезони је 600 дин. на 1 м-. Повећана вредност имања услед извршења комуналних радова је од времена изградње зграде до момента израде комуналних радова 15%. НАЧИН ОБРАЧУНА: а) вредност земљишта 600 + 15о/о = 690 X 375 м 2 = Дин. 258.750 (Повећање вредности услед комун. радова је 15°/о) б) вредност зграде ако би се сада зидала тј. у времену процене 200 X 3.600= Дин. 360.000 одбија се умањење грађев. вредности за већ утрошено трајање зграде за п = 25 г. за п=25 = 25 / 100 = 0,25 360.000.0,25= Дин. 90.000 Дакле вредност објекта у времену процеке је 360.0С0 — 90 020= Дин. 270.0С0 Укупна прометна вредност Дин. 528.750 Из овог приказа види се: да прометна вредност, односно куповна вредност једног имања није никакав уображени или произвољни фактор, већ чинилац до кога се долази рачунским путем. У овом случају не може се говорити о некаквим уображеним чиниоцима који се често чују од разних посредника без икаквих стварних подлога, јер они чисто пропагирају куповне, односно продајне вредности на бази личне зараде. Ако упоредимо напред обрачунату куповну — односно продајну вредност имања, према рентабилној вредности овог имања, видећемо следеће: Приземље: два стана од по две собе и остало а дин. 700 = Дин. 1.400 I спрат стан од 4 собе и остало Дин. 2.000 Месечни бруто приход Дин. 3.400 Годишњи приход Дин. 40.800 Издици на овом имању: (Подаци узети из упоредних издатака са великог броја имања у Београду и утврђених чињеница према вредности појединих објеката у сразмери према ренти). за порез Дин. 12°/о за одржавање имања Дин. 2,5°/о водовод, канализ., сметлиште, димничар; Дин. 3,5% осигурање и празни станови Дин. 3,% Дин. 21, 00 %
Чист годишњи приход је 40.800 - (1 - 0,21)
32.640
(Сва имања на углу у погледу процене земљишта прорачунавају се са 20% веће вредности.) Пример 2 — случај код образовања маса. У овом случају отпадају чиниоци — фактори продајне односно куповне вредности, као и фактор рентабилне вредности са повећањем вредности услед комуналних радова. Принцип пописа масених имања има за циљ: вредност имања која треба да обавести пописну власт о фактичној вредности имања која као главница треба да се унесе у попис. Овде се дакле не ради о некој стриктној цримени рачунице, већ само о приближној вредности покојниковог имања. Ако узмемо претходни пример, онда би му пописна вредност била: а) Земљиште 375 X 6С0 = Дин. 225.000 б) Зграда (приземље и спрат) 200 < 3.600 - 0,2 50/р = Дин. 270.000 Дин. 459.000 Као што се види масена вредност не диференцира много од првобитног рачуна, ]ер је поступљено по принципу логичног схватања дужности проценитеља.
Из досадањег излагања предњих примера изводи се закључак: Грађевинска вредност зграде добива се ако се „пова Грађевна вредност зграде" снизи за умањење вредности с обзиром на старост и дотрајалост зграде или слабо одржавање објекта. Грађевинска вредпост је у ствари вредност земљишта и зграда. Рентабилна вредност је она садашња вредност ренте од чистоГ прихода и садашња вредност остатка који остане кад зграде престану постбјати. Све се ово има рачунати уз уобичајену каматну стопу за чист приход некретнина ГСрема месним приликама. Као помоћни појам код рачунања рентабилне вредћости служи капитализирани приход који ће се рачунати по обрасцу:
К = г.100 где 1е
годишњи приход
р % и р = интерес. К = рентабилна вредност. Повећана вредност једноГ имања је она садашња вредност која се добија на основц података оних комуналних радова који су директно или индиректно утицали Ш Повећање вредности имања.