Opštinske novine

134

Београдске општинске новине

Анри х Динан, Швајцарац, који је и сам учествовао у битци код Солферина 24 јуна 1859 год., посматрајући како рањеници леже у локвама крви непревијени, гажени од топовских возила и војника и слушајући тешко запомагање рањеника и болесних, одмах по повратку у своју домовину написао је чувену књигу: ,,Успомене са Солферина". Он је тим покренуо и акцију за образовање добровољних друштава, која ће у рату притицати у помоћ рањеним и болесним, с тим да се они као и санитетско особље имају сматрати неутралним од ратујућих страна. Анри Динана хумана идеја одмах је прихваћена од више Европских Држава и већ 1863 & 1864 год. образован је „Међународни Комитет Црвеног Крста у Женеви", који је створио 'Женевску Конвенцију, која у изводу од \6 јула 1906 год. садржи ове одредбе: Ј ) О рањеним и болесним, који припадају војсци, а који падну у руке непријатељу, води бригу и старање непријатељ. По узајамном споразуму обеју ратујућих страна рашени и болесни могу се измењати. 2 ) Санитетски персонал, који је искључиво употребљен у санитетској служби, као и свештеници, неутрални су. 3 ) Санитетске команде и установе заједно са својим војничким стражама неутралне су све дотле док се не буду употребиле на штету непријатеља. Персонал ових команада и завода и тада још остаје под заштитом Женевске Конвенције, ако употреби своје оружје за саоодбрану или заштиту својих болесних или рањеника. 4 ) Неутрални персонал са својом приватном имовином, спремама болничарских чета и пољских болница, које падну непријатељу у руке, враћају се награг својој војсци, чим то војни обзири дозволе и кад се о рањеницима буде довољно побринуло. 5 ) Становници, који рањене и болесне војнике приме и негују, добивају нарочиту заштиту и особене олакшице. 2 — СртХски Црвени Крст основан је 21 јануара 1876 год. Он се за пуних 53 године свога опстанка прилагођавао променама, које је изазивао разво 1 " живота и рада Народа и своју организацију мењао и подешавао према насталим потребама. Српски црвени крст променио је до 1918 год. троја правила: I — Прва правила: Прва правила су примљена на првоме оснивачком скупу 21 јануара 1876 год. а потврђена од Кнежевске владе 25 јануара 1876 године. Председник Кнежевске Владе био је Љубомир Каљевић (26-1Х-1875 до 24-1У-1876), који је био и министар Унутрашњих дела. Министар војни пуковник Т. Николић издао је тада „Упуства за службу војноГ санитета народне и стајаће војске" и узео у обзир и Црвени крст и тиме је регулисана приватна помоћ према потребама на бојном дољу и у болницама. ■,

Црвени крст по чл. 30 „Службе војног санитета" имао је дужност, да пошље по 1 свог изасланика за сваку пољску болницу и дивизиски санитет. Нзихов задатак био је да одржавају везу између војних власти и Црвеног крста, да се брину о санитетским потребама на првим линијама војске и у пољским и резервним болницама, као и да чине све могуће олакшице рањеницима и болесницима. Српски црвени крст, одмах после неколико месеца свога живота, дошао је у прилику да прими тешко бреме спасавања рањеника и болесника, кад је Србија огласила рат Турскот 18 јуна 1876 год. Српски црвени крост имао је тада пуне руке посла, јер је цео ратни санитетски посао скоро сам обављао. Војни Санитет, на чијем је челу као шеф био д-р Белони, био је врло сиромашан, јер је имао на лицу само: 1) Инструмената: 119 џепних етвија, 74 кутије за ампутације, 25 кутија за ампутације и ресекције, 4 велика сандука за операције у болницама, 250 американских клешта, 500 Петитових и 400 Шлинкових турникета, 20 иригатора, 500 штрцаљица за ране и 50 клистера, 500 еластичних катетера, 50 бужија, 924 носила систем Паликрушкин, 2 носила по аустријском моделу, 50 Правацових штрцаљица, 100 бешика за лед, 1 кола за тешке рањенике, 60 комада платна од каучука, 50 пољских операционих астала, 1 седло с 2 литијере, 1 седло са 2 каколета, 5000 дрвених удлаха, 1000 штака за болеснике, 3921 колан за ношење тешких носила српског проналаска и 100 пољских нужника. 2) Завојног прибора: 20 бисага пуних најнужнијега завојног прибора, 28 кожних торба за завоје, 1 корпа за завоје, 1 француска хируршка кантина, 24 енглеског тифтика, 3000 рифи фачли и 4530 рифи платна. 3) Лекова и апотекарског прибора: 90 пари пољских апотека, док свега 12 самара за товарење тих сандука на коње, 6 шатора за завојишта. СрШска војска чим је ушла у акцију неспремна и дефекти Војног Санитета одмах су се почели испољавати на све стране. Видело је се колико је потребна приватна помоћ, па да санитет буде савршен. II — ДруГа правила: Друга правила су усвојена на другој Главној Скупштини 17 маја 1877 год. а потврђена ОД стране Кнежевске Владе 10 августа 1877 године. Претседник Кнежевске Владе био је Стевча Михајловић (24-1У-1876 до 1-Х-1878), док Министар Унутрашњих дела, РаД. Милојг ковић (24-1У-1876 до 25-УН-1879). Та се пра вила зову: „Привила Српског друштва Црвеног крста за добровољну покоћ ратним рањеницима и болесницима". Српски црвени крст опредељивао је и износио у друГим правилима: