Opštinske novine

Прилози за историју Београда: Карађорђев конак у Београду

Карађорђе је ослободио Београд 1806 год. Бавио се у њему прилично дуго и поред свих ратних операција. Као што је познато, Београд му је био престоница, али се не зна тачно, бар до сада није објављено, где је био његов конак. Карађорђе је био сав војник, Највише се бавио у логорима, али ипак морао је имати у Београду и конак, како ое то онда казивало. Где је био тај конак? Која је то кућа и да ли још постоји? Има о томе више верзија, има претпоставки и предања. Једко од тих изнећемо и ми, колико смо могли да саберемо података, остављајући историчарима да они то веродостојно проуче и утврде. Изгледа, по свима знацима судећи, да тај конак још и данас постоји у Београду, да кућа у којој је боравио Карађорђе у време првог устанка још траје своје дане, на београдском Дорћолу, мада шира јавност слабо што о томе зна. Карађорђе је кренуо из Тополе, али је хтео да освоји Београд не само зато што Је то била престоница београдског пашалука и седиште дахија, или пак што је то била ртара с,рпска престоница, него и због тога што је Карађорђу као добром стратегу положај Београда био потребан из стратегијских и економских због веза са Сремом и снабдевања из Срема. Није дакле чудо што је Карађорђе по освојењу 1806 год. узео Београд као своју престоницу. А то није био случај са Књазом Милошем, који је дуго избегавао Београд, изгледа због његове војничке и политичке ветрометине. Рекосмо да слабо има доказа и докумената о кући у којој је боравио Карађорђе у Београду, али су предање и вероватне чињенице најважнији документи у овом питању. Пре но што бисмо се упустили у расматрање и излагање предања, грађе и вероватних чињеница, да заронимо за часак мислима у онај Београд из самог почетка 19 века « његов атар, да створимо себи колико толико слику тадање вароши. Дабоме у то време ни помена о данашњем Београду. Крајем 18 века била је већ завршена рушилачка „грађевинска" политика Дахија. Београд је тада слабо личио и на онај

град из 16 и 17 века. У време доласка Карађорђа и српске војске Београд није више имао ни велелепне дворове Принца Евђенија, ни чврсте високе куће Дубровчана. Много је било порушено. Од старих времена остала ј|? тврђава и варошке капије. Камените зграде се више нису правиле, на њихова места долазио је један нов грађевински стил — балкански — или српски, ако хоћете, али под именом „турског" стила. У то време тврђава је била главни део Београда и у њој су становали војници, старешине и чиновници — власт тадања, а изван градског платна изван Калемегдана била је права варош, или, како се тада говорило, чаршија. Ту су становали трговци, занатлије и све оно што није престављало власт. Тај варошки појас није био тако велики. Варош се рачунала од градског платна до варошиких капија. Граница би се могла повући од Калемегдана Дунавом до данашње цркве на Дорћолу, или нешто даље до пиј,аце, па од прилике Позоришном улицом на Позориште, односно Стамбул капију, па Топличиним Венцем на Варош капију и преко Фрушкогорске ул. и Лаудановог шанца на Саву код Сава капије. Ипак ни простор од варошких капија па до Калемегдана није био потпуно насељен. Тадањи крајеви Београда су се називали: Јалија, Дорћол, Зерек, Дубровачка чаршија. Највеће насеље и најгушће, па и најстарије, јесте Дорћол, уз њега се везује Зерек (околина данашње Бајрак џамије), па Дубровачка чаршија која води ка Саборној цркви, и ту је надовезано српско насеље са Варош капијом и доле испод шанца Савамалом 1 . Од Дубровачке чаршије, назване по Дубровчанима, који су је и створили и која у ствари везује два пристаништа Дунав и Саву, — ишле су четири артерије ка унутрашњости Србије; Видински пут, отуд и сад Видинска улица, две варијанте цариградског друма (данашња Васина и Кнез Михајлова улица) и преко Варошкапије пут за Савамалу, који је водио у крајњој линији за Босну, а ишао је поред Ђурђева Брда преко „Цареве Ћуприје". Дорћол, Зерек и Дубровачка чаршија (данашња улица Краља Петра) то су била густа насеља. Данашња Васина и Кнез Михајлова улица, то су били друмови, који су се тек