Opštinske novine

Уметничка хроника 221

Ми примамо са радосним узбуђењем и најискрејим задовољством то посланство, јер нам оно доноси узвитену поруку генија и лепоте — дакле највише и најчистије човечности — чији је топли и сунчани сјај, данас, двоструко драгоцен и добродошао. Г. Магарашевић најтоплије захваљује свима који су радили на томе да до ове изложбе дође, у првом реду Нх Кр. Вис. Кнезу Намеснику Павлу и Претседнику италијанске владе г. Бениту Мусолинију, као и онима који су са толико укуса и знања организовали изложбу.

Претседник владе г. д-р Милан Стајадиновић и италијански министар за народну културу г. Дино Алфиери у разговору у Претседништву Владе. Претставник италијанске владе Министар за народну културу г. Нино Алфиери, пошто је захвалио Н>. Кр. Вис. Кнезу-Намеснику Павлу на иницијативи за ову изложбу и г. д-р Милану Стојадиновићу на моћној подршци коју је пружио организаторима изложбе, изјавио је да није без дубоког значења што се ова величанствена изложба италијанског портрета, ово дивно славље уметности, свечано отвара са првом годишњицом оних Београдских споразума, који су претстављали толико срдачно и делотворно обнављање односа између Југославије и Италије на политичком, привредиом, уметничком и културном пољу. Г. Алфиери, пошто је истакао значај и циљ ове изложбе, одаје пошту нашој уметности, која је постигла кулминацију у XIV веку, када се истакла у зидној уметности, а међу зидним сликарством нарочито је волела баш портрет. „Према томе и код вас постоји традиција портрета, коју су недавно успели да ускрсну снажни уметници" — рекао је г. Алфиери. Ова изложба треба да буде почетак интензивне делатности у правцу културне размене између две земље. Театар, музика, радио, књига, новине, све ће то бити позвато да учини што интензивнијима духовне односе између две земље, које запљускује једно исто море, које здружује а не раздваја, а које су чврсто решене да подигну у интересу Европе јак браник мира — завршава г. Алфиери. Узео је затим реч гроф Волпи ди Мизурата, претседник Комитета за изложбу, који каже да Београд, заслугом јунаштва једног народа, сређеног и мудрог, није више капија рата већ капија мира на Балкану. Каже да се оваква изложба, као што је ова Изложба

италијанског портрета, не памти ни по обиму ни по потпуности, ни у самој Италији ни ван Италије. А тешко је очекивати да ће икад моћи да се понови, с обзиром на ризик шта га претставља пренос ових великих дела, који се, по цену иријатељске готовости, може извршити једном приликом, али можда не више него једном. У самој Италији онај који би хтео да види ова дела, која су овде на окупу, морао би да обиђе педесет музеја или уметничких збирки, разасутих по целом Апенинском Полуострву. До сад се још ниједно људско око није могло да похвали да је могло да гледа једновремгно, као што ми сада можемо да гледамо, на окупу ликове Цезара, Августа, Сципиона Африканског, Пјера дела Виње, Св. Фрање Асишког, Филипа Спано, победника Турака, овековеченог у монументалном сликарском делу Андреје дел Кастања, прослављеног још у вашим народним песмама под именом Филипа Мађарина, великих владара-првосвештеника, као Јулија II од Рафаела, Адријана VI од Себастијана дел Пиомбо, Павла III од Тициана, од Дантеа и Макијавелија све до Уга Фоскола. Ту су још и ликови владара хуманиста као што су Лионело Д'Есте од Пизанела, Федерика Урбинског од Пјера дела Франческа, и Ђулијано де Медичи од Сандра Ботичелија, поред Франческа Фоскарија од Ђентила Белинија, и Франческа Брица од Строција. Ускрсавају се успомене славних млетачких дуждева од којих је један, Енрико Дандоло оснивач латинског царства, давши своју синозицу за супругу Вашем владару Стевану Првовенчаном, дао Вашој земљи прву Краљицу.

Тицијан: Портрет властелинке, назван „Ла Бела (Лепотица)"