Opštinske novine

Стр. 124

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

рица није довољно осветљена и да поједини делови немају довољно воде. Износи да је саобраћајна веза са центром недовољна и да је треба појачати. Чукарица нема гробља па бк у томе погледу требало нешто учинити, јер је предвиђено већ једно локално гробље за Чукарицу. Чукарица је прљава, не чисти се довољно и нема довољно хидранта за поливање улица. Говори о заштити сиромашних радника у вези са зимском помоћи. Изјашњава се против паушалне трошарине и истиче потребу да се трошаринске карауле боље осветле и снабдеју телефоном и потребним бројем особља. Моли да се. и у будуће Чукарици поклони потребна пажња у погледу уређења улица и израде канализације, водовода и осветлења. Градски већник г. Бранислав Тодоровић третира питање штедње и износи да треба стро го водити рачуна како се располаже са туђим приходима и расходима. Одаје признање Г. Претседнику на труду да се у општинским пословима заведе што стриктнија штедња. Нарочито треба штедети тамо где се никоме ништа не смањује ни одузима. Треба водити више рачуна о неуредним платишама и помињем'" да је Општина за два месеца наплатила преко милион динара за асфалт. Треба се постарати за што ревноснију наплату општинског приреза. Треба водити рачуна о возном општинском парку, јер услед честих кварова Општина губи велики део прихода. Треба штедети и на води која се немилице троши на пијацама од стране општинских закупаца. Општина много губи и на томе што се улично осветлење пали раније и гаси доцније него што треба. Трамваји и аутобуси су изложени временским непогодама јер Општина нема гараже. На крају предлаже да се образује одбор из средине Градског већа који ће водити рачуна о штедњи која никога не штети а Општини може много да користи. Градски већник г. Гојко Новитовић примећује да је буџет осетно повећан што не би требало да буде с погледом на економску снагу Београда. Подвлачи видан успех на смањивању општинских дугова и одаје признање што је дуг од милијарде динара смањен на половину. Говори о таксама на фирме и изјашњава се против Правилника којим су предвиђене санкције против оних који истичу фирму. Прелазећи на питање трошарине, износи да паушална трошарина на вино и ракију не би била у складу са интересима угоститеља. Њена примена од стране државе показала се као непрактична, па је морала бити напуштена. Чини конкретан предлог у погледу одређивања трошаринске стопе на вино, и истиче да би усвајањем тога предлога Општина изишла на сусрет угоститељској привредној грани, а уједно би били заштићени и њени фискални интереси. Говори о шверцу и потреби да се трошаринско особље разврста и боље награди како би

са више пожртвовања обављало своју службу. На крају третира питање лекарског прегледа сопственика радњи и особља и каже да се тај преглед врши на незгодан начин. Говори о сместишту за намирнице и напомиње да би тако сместиште било непрактично за вино. Градски већник г. Љубомир Максимовић похвално се изражава о поднетом експозеу и износи да је критика г. Кара-Радовановића о експозеу била преоштра. Замера што у експозеу није довољно јасно окарактерисана социјална делатност општине. Указује на нове социјалне тенденције које су проткане кроз предлог буџета. Међутим код извесних позиција које чине главну садржину социјалног старања Општине учињена су знатна смањења која никако не одговарају сгварном стању. I ако помиње да је позиција за радничка склоништа остала иста, да је позиција' за дечија летовалишта смањена за 150.000,— динара и да су остале позиције које говоре о потпори незапослених и сиромашних смањене 60.000,— дин. према прошлогодишњем буџету. Данашње време намеће дубље решавање социјалних проблема, па у толико више изненађују учињене редукције. Говори о туберколози и великој смртности и истиче као најефикаснији начин борбе против ове болести повећање животног стандарда најширих слојева. За зимску помоћ каже да је дала лепе резултате и да је ове године много боље и издашније помогла београдску сиротињу. Пледира да се за инвалиде унесе једна свота у буџет и да им се врате претплатне трамвајске карте. Задржава се на саобраћајну политику општине и критикује рисоку тарифу за превоз. Са неколико речи додирнуо је и питање асанирања загађених дворишта. Говори о персоналном питању и каже да је већина одборника незадовољна персоналном политиком Општине. Градски већиик г. Бранимир Ивановићзамера експозеу да је личан, јер у њему није довољно подвучена сарадња председнишгтва са са градским већем и градским службеницима, из чијих напора резултира успех општинске управе. Томе треба додати благонаклону сарадњу Краљевске владе у најкрупнијим! комуналним проблемима. За пројекат буџета каже да је некомплетан, јер му није приложен план инвестиционих радова који се намеравају извршити из пројектованог зајма од -сто милиона динара. Због тога нема потребне органске целине и планског и систематског пословања, које треба да претставља синтезу добре организације. Констатује недовољну координацију рада између појединих установа и служби Градског поглаварства. Критикује политику радова, јер је занемарена организација послова и прибегава се често експериментима прко леђа грађана. Администрација је слаба и не даје жељене резултате. Говорећи о напорима за унапређење туризма, истиче да је првенствно по-