Opštinske novine

306

Београдске општинске новине

треће београдске гимназије; а зграда код Сака чесме сада не постоји. О кући Ценићевој Валента је у „Видовдану" од 21 јануара 1865 написао ово: Осим једног оделења болнице, смештеног у кући која је била Ценићева, а коју је РБегова Светлост књаз Михаило, с пространим уз њу плацем, благоволео откупити и за болницу обдарити, где се свега кад се сразмер узме, до 14 болесника сместити могу, остали болесници, којих се месечно до 120 лечи, налазе се у другим под кирију узетим зсрадама." Из СрШских новина од 15 фебруара 1861 преносимо ову белешку која се на кућу Ценићеву односи: „Нзегова Светлост књаз Михаило купила је за 2000 дуката кућу г. "Советника Ценића са врло пространим плацем, па ју је благоволела поклонити обштини београдској за грађанску болницу." Из ове белешке видимо да је оделење болничко у (овој згради почело да функционише 1861. О оиим другим оделењима не знамо још ништа. Доктор Валента није сматрао за потребно да то каже. Чим је болница створена, одмах се почело и са прибирањем прилога за \ц>у. Први прилози објављени су у Срп. новинама од 22 марта 1841. Крупнији прилози почели су да падају 1843. Највише прилога дали су Миша Анастасијевић и претседник Совјета Стојан Симић са браћом. Занимљива је једна белешка „Сриских новина" о прилогу њиховом од 5 априла 1844: „Браћа Симићи и Миша Анастасијевић по 1000 дуката, с тим да на те суме плаћају по 6% интереса годишњег а главницу чувају код себе, док ово заведење не буде укрепљено." На дан 23 јуна, 1849 болнички фонд је износио 22.954 форината у сребру. У корист овог фонда давани су и балови код „Српске круне (данашња општина). И те балове су врло често посећивали кнез Михахаило и Паша. Приређена је била 1865 и једна лутрија коју је организовала кнегиња Јулија. У броју од 14 марта 1869 Др. Валента каже: „Болница има нека непокретна добра: једну њиву више Палилуле на Тркалишту, једну ливаду у огради до мајор Мишине и једну башту на Јалији, — све издато под аренду за 5.951 грош. У 1868 примљено аренде 4.751 грош." 2 У акцији за прикупљање прилога општина београдска живо је учествовала. Између осталих, она се је обратила и свима еснафима, што сведочи и писмо које им је она упутила. Колико су еснафи тачно дали не зна се. Занимљиво је како су прилози скупљани. Имамо једно писмо „Примирителног су-

да" (Општине) од 4-Х-1855 год. старешинц дунђерског еснафа, у коме се излаже корист по грађане и државу од зидањд болнице и каже се да за зидање још недостаје 103.120 гроша чарш. Ова ће се сума скупити добровољним прилозима од грађана. „Високославно правитељство" — каже се у писму — не одобрава да се грађењу болнице приступи док се не скупи цела сума." Значај болнице у писму се објашњава овим речима: „Признато је и старим вековима, а у новије доба и потврђено, да су болнице између први благодетелни заведења; њих зидати и подизати позива чувство пр|авоверног и милосрдног христијанина, а кад представимо да нам је ту прилика притећи свакоме невољном у нужди и болести његовој у помоћ. Шта више видимо да места где постоје такове болнице, цветају, развија се у њима просвета, напредак у свачему видимо, а напротив у местима, гди болница нема, тамо још непросвештеније стоји, следователно ни развијања материјалног нема. Ми фала Богу нисмо баш на овој тачки, нас је срећа послужила, те смо испод мрака изишли, познали смо шта је мрак а шта је видно. И ми дакле морамо следовати просвештеном свету. Ми смо већ сагласни да подигнемо прво благодетелно заведеније, а то је болница, да не гледамо браћу нашу, која с.у због разни случајева до сиромаштва или иначе старошћу, или другом болешћу до страдања и патња дошли, без помоћи христијанске на сокаку под чијим илотом на сокаку свој живот скончали, које би на поруганије целог обштества било". Старешини еснафа се препоручује да свима члановима еснафа објасни ово гледиште „високославног правитељства" и затражи од њих добровољне прилоге, „па кад тако ту ствар преправите, онда ћете јавити и запитати код суда овог, у који ћете дан моћи цео еснаф у салу обштинску сазвати, да тамо пред одређеном комесијом која и књигу за то оочињену има, упише шта свесрдно који уписати жели", да тако исто пре видимо подигнуто зданије болничко, да се на њега после и огледати можемо, и да можемо слободно казати да смо и ми сретни између народа просвештени у Европи." * Док се је прибирање прилога вршило, ,и држава је нешто учинила. Из писма које ниже наводимо, види се да је палилулска касарна уступљена општини за болницу. Да ли је то и остварено не зна се. То писмо, оштампано у Српским новинама од 6 новембра 1856 гласи: „Високо Правитељство наше поклања старање народу нашем у малом као и у великом, Оно је и досад имало призренија спрам Обштине овдашње, па сад је опет призрело нз њу, те јој је уступило за болницу зданије своје