Opštinske novine

456

Београдске општинске новине

пука Краљеве гарде, Урош Тешановић, арт. бриг. ђен. за ђ-штабне посл. нач. штаба III армије, Јулијан Лутероти, контра адмирал, помоћник Кдта морнарице, Панта Драшкић, бриг. ђен. у пенз., канцелар Краљевих ордена, Богумил Армич, арт. пук., кдт тврђавске артилерије, Стеван Живановић, инж. пук., пом. нач. Инж.-тех. од. Мин. вој. и мор., Богдан Романић, пеш. пук., кдт Школе за рез. аутовозарске официре, Мирко Богићевић, арт. пук., кдт 1 противаеропланског пука, Живојин Јевремовић, пеш. пук., шеф кабинета Мин. вој. и мор., д-р Света Станимировић, ветер. пук., шеф ремонт. отс. вет. од. Мин. вој. и мор., Драгутин Покорни, виши војни капелник 1 класе у пензиј Иј Алекса Јовановић, виши војни свештеник, д-р Марија Илић-Агапов, управ. оппгтинске библиотеке, д-р Ђорђе П. Паунковић, професор, д-р Стеван Јаковљевић, професор Универзитета. Технички уредници и секретари Редакционог одбора: Б. Паунковић, С. Стефановић, Б. Деспотозић и П. Николић. Нов ,,Редахциони одбор" после више заједничких седница, саветован>а и конзултовања приступио је најсавесније изради овога тешкога и деликатнога рада.

Свакоме члану одбора по стручности дат је на преглед већ прикупљен материјал, а потребно је било још много новога материјала додавати. Рад је већ завршен, истина са много разних тешкоћа. Издавач није жалио, да и техничка опрема буде у складу са садржином дела. „Војна енциклопедија" прерађена, и допуњена, у великом формату, израђена по азбучном реду несумњиво биће једно дело (не само једино и прво како код нас, тако и на Балканском полуострву) веома потребно и корисно како за војника по професији, тако и за невојнике — патриоте и родољубе. „Војна енциклопедија" по свем:у и у свему, првим странама које су поново публиковане, Редакциони одбор живи у уверењу, да задовољава и испуњава. једну празнину и скоро насушну потребу. Редакциони одбор верује, да ће привући пажњу свих културних читалаца, како „Београд. општин. новина", тако и целе Краљевине Југославије. Он, у исто време моли, свакога добронамернога читаоца, да нам своје примедбе достави, те да би смо оправдане грешке могли у новоме издању или додатку исправити. Ж. Ранковић

„Здравље и ооцијална помоћ"

У издању библиотеке Дирекције за социјално и здравствено старање Општине београдске изашло је веома значајно дело: „Здравље и социјална помоћ у Београду за 1935 и 1936 годину." Мора се похвалити и признати одлична идеја Претседника општине г. Владе Илића, да се целокупан двогодишњи рад свих органа Дирекције за социјално и здравствено старање прикаже и изда у једном штампаном делу. Књига „Здравље и социјална помоћ" не излаже само рад санитета градске општине, већ нас упознаје и са његовом сарадшом са многобројним приватним удружењима, друштвима и заједницама. Ово је дело састављено од стране посебног уређивачког одбора, који сачињавају: г.г. професор д-р Тих. Симић и др. Јов. Мијушковић, г.г. д-р Давидовић, д-р Сергије Рамзин и Слободан Видаковић, уредник а уз сарадњу осталих лекара и службеника градеке општине. Књига има 400 страна са доста слика-фотографија, статистичких табела, цртежа и графикона, а подељена је на шест поглавља, поред предговора и увода. Предговор је написао проф. универ. г. д-р Симић, већник града БеоградИЈ, а у истом је истакао проблеме нормалног прираштаја становништва у вези са осетним смањењем рађања у целој Европи, па и код нас. Према тим расматрањима, а из анкете о наталитету и морталитету, види се да и код нас у Југославији, интезитет рађања показује јасну тенденцију опадања. Тај процес опадања наталитета нарочито је изражен у Београду, иако је утврђено повећање интезитета склапања бракова у нашој Престоници. Тако је некоригиран индекс рађања опао за десет година од 18,83 о/ 0 колико је био 1927 год. на 13,94 процената у 1936 год., док се коригирани индекс смањио од 25,68 °/о на 20,38 процената за 1936 год.

Све би то можда било задовољавајуће с обзиром на економско-социјалну структуру становништва у Београду, које је претежно заступљено од малих чиновника, занатлија и радника (скоро 90,57о/о), да није морталитет нарочито од туберкулозе на једном високом нивоу баш код овог сталежа нашега града. Мало даље у своме предговору, г. професор д-р Симић се задржава и на комуналној заштити деце, те према објављеним податцима у овој књизи, од све пријављене незбринуте деце, Уред за заштиту деце није могао збринути 60,97 о/о процената у 1935 год., а 48,19 °/о у 1936 год. Али се и при томе не сме и не треба заборавити, да данас у Београду живи око седамдесет хиљада (70.000) еоцијално или здравствено угрожене деце и да је према томе број незбринуте деце далеко већи него што износи онај број такве деце који Централни Уред за заштиту деце води у својој евиденцији. „С обзиром на структуру београдског становништва, потребна би била јавна заштита за најмање 57 хиљада београдске деце". А за то су потребна знатно већа новчана средства, но што су она којима данас располаже Београдска општина. Из предговора још треба споменути и кратак историјат развитка општинског санитета од његовог оснивања па до данас. Г. д-р Давидовић, вд. директор Дирекције за социјално и здравствено старање, у своме уводу говори најпре о развитку социјално-здравствене службе градских општина и о дужностима социјалног и здравственог старања Београдске општине. А затим излаже куративан рад новоотворене Градске поликлинике, Амбуланте за кожне и венеричне болести, Градске болнице и породилишта, као и антитуберкулозну акцију. При томе подвлачи, да је тек од доласка г. Владе Илића, на чело Београдске општине отпочело јаче пулзирање целокупне здравствено-социјалне службе. А да је уз то Претседник г. Илић дао и личну ини-