Opštinske novine

Књи жевна хроника

455

Од енциклопедијских лексикона поменућемо само: немачки: Брокхаузов и Мајеров 2 ; француски: 1,агаиб8е <Исиопа1ге епмс1ореЉ^ие"; српско-хрватске: „Српсжи рјечник" Вука Караџића; „Рјечник хрватскога или српскога језика" у издању загребачке Југословенске академије знаности и уметности (чији је први уредник био Ђура Даничић, а доцније М. Велавац, П. Будман и Тома Маретић); „Лексикони страних речи и израза" Милана Вујаклије, Београд 1937. Али, што је за нас у овом моменту много важније, постоје и специјалне војне енциклопедије, које обрађују сва војна знаља и појмове и служе војницима као неопходна лектира за војно образоваље а цивилима као занимљиво штиво за упознавање војних ствари. То војно образовање постаје за време рата од непосредне користи и за цивиле, па чак и за жене. Нарочито сад кад се фронт, услед развоја авијације, проширује на целу земљу. Чисто војне енциклопедије су најновијег датума. Навешћемо само значајније: Руски „Зборник, енциклопедија војних и поморских наука", под редакцијом Генрика Антонозића, Лера, генерала, директ. Николајевске Генералштаб. академије, Петроград 1892. Француски „ОкНопаке МјШаЈге", енциклопедија војних знања у две књиге са једним додатком, Париз, 1900—1911 год. Италијанска „Епс1с1оре<Иа тП11аге", аг1е — Б10^ЈгаИа — ^ео^гаЈја — $1опа — 4ећшса тЛЛаге, Милано 1928 у 6 књига опсежних и врло добро технички опремљених (рађена је 6 година). И Немци имају своју војну енциклопедију. Херман Франке, Генералмајор уз сарадњу великога броја најистакнутијих војних и цивилних личности у Немачкој публикује у четири књиге војну енциклопедију под насловом „НапсЉисћ Јег пеигеНћсћеп ^ЈСећг\^18$епзсћаНеп", Берлин 1936. Још није довршена. II — „Југословенска Војна енциклопедија" под насловом „Илустрована Војна Енциклопедија" уредио Боривоје М. Срећковић, пешад. пуковник у пензији, уз сарадњу одбора официра свих родова оружја и струка почета је да се штампа у Београду 1936. Наишла је на леп пријем код публике. Н>у су одмах препоручили: Министар. Војске и Морнарице, Ђ-штаб од., операт. отсек Ђ.Бр. 11696/1936 год. Команда Краљеве Гарде, Ђенералштаб, Ђ.Бр. 1468/1936 год. „Жандармски Весник", Каменица, Бр. 6 за јуни 1936 год. наводи: „Сви чланци писани су лаким стилом, документовани су и поткрепљени најтачнијим подацима и илустрацијама... ...Како је ово дело уз то и веома јевтино, то је корисно да се и жандармериске станице претплате на ову корисну књигу..." „Народна одбрана" Бр. 43, Београд од 25 октобра 1936. наводи: „...Бор. М. Срећковић, пук. у пенз. у друштву са групом истакнутих официра и писаца са стручним знањима прихватио се трудна посла да пружи једну илустровану војну енциклопедију, у којој су заступљени и обрађени сви родови оружја и

2 Ргапх Аго1с1 Вгоскћавб (1772 — 1823) Г-еЈрг^ 1796, Јоверћ Мауег (1796—1856), 1840,

струка, сва знања, сви изуми новог времена који ће наћи примене у новом рату..." „Несумињиво да овај подухват заслужује пажњу и подршку свих војних кругова у толико пре и више што је дело овакве врсте насушна потреба не само за официре и подофицире, већ и сваког културног човека..." „Спортско-туристички Лојд" Београд од 16 јула 1936. цитира: „...Чланци су писани потпуно стручно, па ипак лако разумљиво и невојнику. Њена прва вредност је у томе што преставља приручник прецизних обавештења о свему што је потребно војсци..." „Време" Београд од 29 августа 1936. истиче: „...Ово велико и корисно дело се намеће само од себе свима војним лицима као неопходно потребан потсетник за све што се тиче војске и што је с њом ма у каквој вези... ...Сви чланци су поткрепљени тачним подацима... Прве две свеске овог значајног дела, на коме сарађују наши најбољи официри свих родова оружја, струка и грана, јасно показују велику вредност „Војне енциклопедије" за нашу војну литературу..." „Правда" Београд од 25 августа 1936. наводи: „...Данас у доба у коме се ратови воде готово искључиво техничким сретствима, и када се техника залаже да својим проналасцима што више замени живу снагу војника и сваког дана донесе коју принову, када се сваког дана у војној литератури појављују нова гледишта о разним начинима употребе тих сретстава и о модерном вођењу рата а материјална сретства правих љубитеља књиге врло су скромна, „Војна енциклопедија" је једини начин да им се створи могућност за упознавање и праћење свих тих проналазака и мишљења..." „...Књига претставља огроман резервоар систематски распоређеног војног знања..." III — Наступила је изненадна смрт оснивача уредника Б. М. Срећковића, пуковника. Створена је нова организација око израде овога великог дела, и по сагласности са Господ. Министром Војске и Морнарице изабран је Редакциони одбор у који су ушли: Главни уредник: Живан Ј., Ранковић, ђенерал у пензији и резерви, директор часописа „Домовина". Стручни уредници: Душан Симовић, армиски ђенерал, Командант ваздухопловства војске и Тадија Сондермајер, инжењер, директор „Аеропута" а. д., Стеван Бошковић, геодетски ђенерал, Живко Станисављевић, див. ђенерал, Команд. армиске области, Александар Стојановић, див. ђенерал, помоћник Мин. вој. и м., Јован Наумовић, див. ђенерал, Командант жандармерије, Теодосије Луковић, див. ђенерал, инспектор артилерије, Петар Недељковић, див. ђенерал, Командант коњице и Велимир П. Раносовић, коњич. пук. за ђ-штабне посл., Командант коњич. школе, Владислав Костић, див. ђенерал, инспектор пешадије, д-р Жарко Рувидић, санитетски ђенерал, начелник санитета, Милан Антић, судски ђенерал, стални судија великог војног суда, Љубивоје Благојевић, интенд. бриг. ђен., пом. нач. екон. од. Мин. вој. и м., Чедомир Шкекић, ђ-шабни бриг. ђенерал, нач. Наст. од. Глав. ђ-штаба, Јован Веселиновић, ђштабни бригадни ђенерал у пензији, Владимир Лукић, арт.-тех. бриг. ђен., инспектор Вој. тех. инспекције, Милорад Радовић, пеш. бриг. ђен., кдт . пешад.