Opštinske novine

16

Правна хроника

465

же да улази у заштитни појас, она има бити уклошена, пошто § 17 не допушта насељавање у истом. А кад ће наступити тај моменат, у ком ће се знати да ли је односно имање са зградом обухваћено заштитним појасом, зависи од самог Поглаварства, пошто је у његовој надлежности доношење регулационог плана као уређајног основа, који садржи и заштитни појас — §§ 3 — 13 Грађевинског закона. Не стоји ни тужбено тврђење о слободној оцени Поглаварства за давање грађевинске дозволе по § 116 ст. 2 Грађ. закона, ово са разлога што у том пропису не стоји да се односно привремено грађење само може а не мора дозволити, у том пропису је означено да је дозвољено постављење привремених грађевина под условом оне грађевинско правне обавезе сопственика, који је услов овде испуњен." Ако Министар грађевина одобри, сходно § 87 ст. 2 Грађевинског закона, пројекат приватне грађевине намењене јавној употреби, против којег пројекта је Поглаварство било ставило приговор спроводећи ствар министру на решавање, дужан је да образложи дато одобрење. Заинтересовани сопственик тражио је од управне власти одобреше за измену намене просторија својс зграде, која би се измена састојала у томе што би се постојећи дућан претворио у крчму. Градско поглаварство спро водећи Министру грађевина пројекте тражене измене на одобравање, сходно § 87 ст. 2 Грађевинског закона, истакло је да исте не би требало одобрити са разлога, што је у питању зграда бесправно подигнута, што ситуација стварног стања зграДе није верно представљена и што је ниво пода постојећег локала већ нижи од улице а његова висина не одговара прописној висини од 4 м. (грађевински одбор Поглаварства 1-рада Београда, седница од 29 јуна 1937 год.). Оспореним министровим решењем одобрени су пројекти, с обзиром на акт Одељења Управе града Београда бр. 9641/37 да не постоје сметње из §§ 77 ст!. 3 и 4 Закона о јрадњама, а узело се да пројект одговара и осталим законским прописима пред" виђеним ЗсЈ ову врсту радња. По тужби Поглаварства као самоуправе Државни савет својом пресудом бр. 3577 од 18 априла 1938 год. поништио је министрово решење са следећих

разлога: „Приговоре Поглаварства против одобрења пројекта измене намене просторија Министар грађевина није уважио, нити их је, одобравајући пројект, обеснажио. У оспореном министровом решењу истиче се једино као основ за одобравање пројекта, да према акту Одељења Управе града Београда бр. 9641/37 не постоје сметње из § 77 ст. 3 и 4 ЗаЈкона о радњама и да пројекат одговара законским прописима предвиђеним за ову врсту радша. Непостој(ан>е рметњи из § 77 ст. 3 и 4 Закона о радњама значи само то, да се пројектована крчма не налази у таквој близини храмова да би њено постојаше могло да омета службу божију и да се она не налази у улици у којој је надлежна власт из јавних и месних обзира забранила држање таквих радша, које случајеве предвиђају цитирани прописи, а непостојаше тих сметша не значи, дакле, и исправност пројекта са гледиигга грађевинско правних прописа, у ком смислу су и били приговори Поглаварства. Испушеност законских услова за ту врсту радше, како се наводи у оспореном решењу, искључивала би основаност приговора учињених од Поглаварства — безправно подигнута аграда, непрописна висина локала и остало — али се из решеша не види који су то докази о испушености свих законских услова и непостојашу оног што је Поглаварство било изнело против одобреша пројекта. То показује да је оспореним министровим решешем одобрен пројект измене намене просторија односне зграде и без претходно потпуно утврђеног чишеничног сташа, које је имало да послужи као основ за одобреше пројекта у смислу § 87 ст. 2 Грађевинског закона. А доношеше решеша управне власти о спорном питишу без претходно потпуно утврђеног чишеничног сташа је разлог за поништај таквог решеша у смислу чл. 26 Закона о Државном савету и удравним судовима, како је оспорено решеше и пониттено по тужби Поглаварства као градске самоуправе, а управна власт ће донети ново решење у коме ће, ако одобри пројект, имати да образложи свој навод о испуњености !законских услова за одобрење пројекта, односно о неоснованости приговора Поглаварства против тога одобрења." Љубомир Ж. Јевтић секретар Државног савета