Opštinske novine

470

Београдске општинске новине

Учествовао је активно и у политичком животу и био видан члан Југословенске радикалне заједнице. Г. МИЛОРАД СИМОВИЋ ОПРАШТА СЕ СА ПОЧ. Д-Р ИЛИЈОМ БАЦКОВИЋЕМ На погребу опростио се са поч. Бацковићем, у име Претседника Београдске општине и у име Град-

"ј" Д-р Илија Бацковић

ског већа, проф. г. Милорад Симовић, градски већник, једним дирљивим говором, у коме је истакао доброту

Проф. г. Милорад Симовић, градски већник, опрашта се са поч. д-р И. Бацковићем

и заслуге поч. Бацковића као хуманог, социјалног и политичког радника. Г. Симовић је евоцирао болно детиљство поч. који се у раним годинама грчевито хватао у каштац као син епских кршева, легендарних комоза. Талас живота га немилосрдно носи пут руских степа, где за^вчта из научних руских врела и употпуљује своју иктелектуалну фигуру. Г. Симовић евоцира ратни ураган у коме узима учешћа поч. Бацковић као добровољац. Затим слика његову тешку жиаотну борбу и приказује шириму човекољубиве душе која подрхтава при свачијегЈ болу и дарежљива рука поч. Бацковића пружа невољнима и последшу лепту. На крају, опраштајући се са покојником у име ратних другова, г. Симовић моли Провиђење које господари судбином векова да поч. Бацковића прими под своје вечне скуте. КОМЕМОРАТИВНИ ГОВОР ПРЕТСЕДНИКА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Г. ВЛАДЕ ИЛИЋА О ПОЧ. МИХАИЛУ ЛУКАРЕВИЋУ И Д-Р ИЛИЈИ БАЦКОВИЋУ На седници Градског већа од 13 маја одожао је Претседник Београдске општине г. Влада Илић овај комеморативни говор поводом смрти Михаила Лукаревића и д-р Илије Бацковића. Господо већници, Тужна срца приморан сам да Вам саопштим жалосну вест, да смо, у размаку од саега 5 дана, изгубили: два изврсна сарадника и незаборављена друга, Михаила Лукаревића и д-р Илију Бацковића. Покојни Лукаревић, градски већник и сенатор, погребен је уз дужне почасти на Новом гробљу 10 ов. мес.; Д-р Бацковић, после дугог и тешког боловаша, преминуо је јутрос, остављајући за собом супругу са двоје незбринуте деце. Није потребно да истичем Вама, који сте их одлично познавали, колико Градско веће губи смрћу ових својих врлих чланова, чија је сарадња увек била искрена на свим пољима комуналне делатности. Покојни Лукаревић је био позната фигура престоничког друштва. Он је у Београд донео жилавост и прегалаштво свога роднога краја. Пумоћу тих својих врлина успео је да заузме, у току свога плодног живота, завидно место и у привредном и у политичксм животу своје уже и шире заједнице. И као призредник и као јавни радник, пок. Лукаревић је увек уносио, у сваки посао, сву своју темперзментност. Он је био од оних људи који нису стајали на пола пута. Отворен, енергичан, са развијеним осећањем за јавни интерес, лојалан друг и пријатељ, он ће остати у најлепшој успомени свих оних који су га добро познавали. Син кршевите Црне горе, пок. Бацковић је биоблага природа, човек ретке доброте и непосредности. У сваки посао он је уносио осећајну ноту, трудећи се да на одлуке и закључке делује поред разума и људско срце. Мало је ко тако саосећао у болу и страдаљу руских избеглица као пок. Бацковић. И у социјалном одбору и у одбору за санитетска питања, пок. Бацковић је, као ревносан члан, уносио