Opštinske novine

Некролози

469

шта више да му да(ш и ширу основу и замашнији обим. Са чаигћу и са пуно разумеваља ти си своју дужност вршко, као што војник у рату и миру врши свој посао, појединачно, у корист опште заједнице. И Градско веће дубоко жали твој одлазак, дуго времена требаће да се твоје место замени, теби равним, дуго времена у дискусијама које се често развијају у комуналној политици твога лепога Београда, биће тешко замењена, твоја разборита и мудра реч једног зрелог паметног човека, који је себе израдио и формирао, не са катедре факултета и књишке наобразбе, већ у хуци и тешкој буци, напаћеног жМвота и друштва. То је много виша и кного дубља наука, него што могу дати дебеле свеске написаних студија, о практичној вредности једнога човека. Дошао си из једнога печалбарског краја, у опанцима, и без имена и какве тетке или рођаке у Београду, без икаквог мираза протекције, ти си ипак успео зато, тто си из свога родног печалбарског краја, носио у себи елеменат честитости, оне лепе лозе коју даје источна Србија, а у мишицама и у уму, имао си један велики и неисцрпан резервоар вредноће. И тако наоружан, ишао си право путем, и дошао си до признања, које мора да свако друштво ода, бољем од себе. И зато те видимо, као врло актизног политичког човека у некадашњој радикалној странци, где се није било лако истаћи, међу огромним и неизбројивим редом лепих глава, лепих памети и честитих карактера. Ето и тако једно отмено друштво, каква је била некадашња радикална странка у претежном своме броју, изабрала те је у своме главном сдбору за благајника странке. Така висока партијска функција могла је бити поверена, само једном разумном човеку и једном страначки дисциплинираном члану. Београд зна те као агилног раденика, у емипентним својим устанозама. Он ти је поверио чланство управе у најугледнијим својим заводима, где су примани и тражени само они, чија се вредност цени, и чије се практично знање тражи. Ми те знамо као члана Управе београдске берзе, ми те знамо као члана Управе Друштва „Шумадије", као члана Управе Српског трговач. удружења, као члана Управе Српског бродарског друштва, Југословенског кредитног завода, Општинске штедионице и т. д. И данас су та привредна предузећа на пола копља ставиле црну заставу, жалећи твој одлазак за сва времена. То је недостатак не само тебе, по имену као човека, већ тебе као незаменљиве радне снаге. И твој родни крај бирао те је за народног посланика, значи да и ако си га као дете напустио.

*}• Д~р Илија 13 маја т. г. преминуо је Д-Р ИАИЈА БАЦКОВИЋ, угледни београдски лекар, градски већник и претседник Удружеша добровољних ватрогасаца. Сахрашен је 14 маја на београдском Новом гробљу. Поч. Бацковић је рођен у Повији, у Пјешевцима, код Никшића. Гимназију је учио у Русији. Медицину је студирао у Русији, па ју је завршио у Београду. Сиецијализирао се је код познагог професора Медицинског факултета д-р Ђурице Ђорђевића.

да је у теби и даље остала она лепа носталгија за својим завичајем, и да си свој завичај задужио, радом, и ако си био жител. нашег Београда. Ти ниси био само цвет човека из наше лепе источне Србије, који је тамо исклијао, већ једно солидно стабло, са дубоким кореном за свој родни сиромашни крај, кога необично воле баш они напаћени печалбари, који сваке зиме иду изван свога завичаја, трбухом за крухом. Ти си био коплименат свога роднога краја, сиромашног краја, мислим материјално сиромашног, јер си ти једно неизбрисиво сведочанство, да баш ти напаћенн и печалбарски крајеви дају ретке карактере. И ако твој крај претставља магеријалну немаштину, источна је Србија наша национална карактерна ризница. Ето и најбољи твоји људи изабраше те недавно за сенатора, Ј.Р. Заједнице, хотећи на тај начин да ти се и са највишим одликовањем одуже за твој рад и за љубав према њима. Вардарска бановина, колевка наше државе, није се могла боље одужити своме доброме сину, него што је урадила твојим избором за место секатора у великој Југославији. И са највишег места са Краљевског престола био си ради свога рада запажен. Југословенска круна, Свети Сава високог степена, Бели орао високог степена јесу видна признања да је са највшнег места твој рад цењен. И капокон, стаза којом си пошао, то је друм коме греди цело човечанство. По речима песника великога, Гетеа „Окреће се коло среће, на сваког ће даћи ред, то је закон неминовни, закон хладан као лед". Али ипак ти одлазиш задовољан и миран да си на путу имао муке, али да си у животу^ успео и дао много. Дао Си много друштву, и друштво ти је одало признање, и жали што твој век живота није био дужи. У томе напорноме раду ниси заборавио да створиш и своју честиту породицу. Твој дом преставља једну моралну социјалну ћелију, збринута и материјално и морално, она ће наставити путању рада коју си ти тако светло обележио. Честита породицо, и ти опрости, што се ја оволико у разговору задржах са својим пријатељем личним и партијским, и што у вама евоцирах сретне дане онога лепог живота, кога вам је он давао у напону своје умне и физичке снаге. А вас тужни зборе молим, да се са покојним Лукаревићем опростимо са једним топлим ускликом, нека му је слава и вечна успомена међу нама, нека му је лака српска земља у престоном Београду, кога је толико волео.

Бацковић Поч. Бацковић се истицао врло много као јавни радник, нарочито на еанитетском, социјалном и хуманом пољу. По души добар, посвећивао се сав раду за друштво и своје ближње. Поч. Бацковић постављен је за градског већника 1935 год. Учествовао је и активно у више одбора. Посвећивао се нарочито санитетским и социјалним комуналним проблемима.

/