Opštinske novine

360

Београдске општинске новине

с наломеном да се већина Београђана, преко У 5 , снабдева слатким млеком директно од произвођача, а једна петина преко трговаца млеком, тј. преко радн>и за продају млека и млечних производа. Скоро целокупна количина млечних производа добија се преко ових рад њи, које Београд броји око 300. Сем тога Градски Завод за дечју исхрану годишње издаје за малу децу око 100.090 литара стерилизованог млека. Горе оггасани неорганизовани начин снаб" девања млеком пружа нарочите тешкоће у погледу спровођења ефикасне контроле, а што је потпуно разумљиво, да контрола није у могућности, ма како разграната била, да прати у корак свакога произвођача, који појединачно носи и дели млеко својим муштеријама. Досадања хигијенска контрола, која се налази у компетенцији Отсека јавне хигијене Градског поглаварства, располаже са три покретне екипе контролних органа, од којих је једна моторизована и са две непокретне станице за преглед млека на главним улазним трошаринама: жељезничка станица и Земунски мост. ГТрема статистичким подацим|а у току 1937 год. контролисано је 2,637.817 литара млека, од којих је упућено на супер-анализу ради детаљног хемиско - бактериолошке анализе 39.657 литара сумњивог млека, од којих је конфисковано 10.598 литара. Капацитет теренске контроле у. 1938 год. знатно је повећан и износи месечно око 500.000 литара, те према томе у претходно!] години контролисано је свега 10% унесеног млека у град а 1938 год. око 20 <)/о. ГТрема податцима градске хемиске лабораторије, која вршп хемиска испитивања млека (хем. г. Валдмана), најчешће су неисправности пијачног млека додавањем воде, које се пење на 88% свих неисправности. Проценат неисправносги услед недовољне масноће релативно је мали с обзиром на сувише ниску норму масти (2,3%), прописану ГТравилником о ближим 1 одредбама за вршење закона о надзору над намирницама за живот. Према подацима хемиске лабораторије ова врста неисправности износи . свега 3%. Такав низак проценат потпуно је разумљив, ако се узме у обзир да просечни проценат масноће у пијачном београдском млеку износи као минимум 3,6% априла месеца и пење се до 3,8% зимских месеци децембра и јануара. Ова несразмера законских прописа и стварних односа у погледу масноће захтева измену норме у смислу повећавања процента масноће најмање до 3,2—3,4 % како у интересу становништва, тако и у интересу самог млекарства, као привредне гране. Неисправности млека услед повећаваша киселинског степена преко 9% по Сокслету износи око 2%, (изузев летње месеце) а неисправности услед механичког загађивања млека, неисправних судова, поклопаца и др. око 7%.

Према подацима г. д-р Јовановића бактериолошко испитивање млека у градској бактериолошкој лабораторији, које се врцш упоредо са хемиским, није открило за последње Године ни у једном случају у млеку присуство ни Коховог бацила, ни патогених клица. Ради компарације наше епидемиолошке ситуације са страном, нарочито у погледу туберкулозе, навешћемо пример Данске, класичне земље млекарства. Тамо, према подацима извесног стручњака Банга, туберкулозом су заражене краве у 50% а у неким појединим местима у 7080%. Негативан налаз у погледу бацила Коха потпуно се подудара са подацима о резултатиМа туберкулинизације, која се врши сваке годјине у околини Београда у реону снабдевања млеком по тражењу Градског поглаварства. Према званичним извештајима надлежних државних ветеринара, сређеним у Отсеку јавне хигијене, проценат туберкулозних крава у нашем реону снабдевања износи просечно 1,18%, при чему је он још! знатно мањи у србијанским селима и износи свега око 0,5%. Узимајући поред тога у обзир да већина Београђана конзумира кувано млеко, инфекција туберкулозом преко млека специјално код нас је практички искл>учена. Инфекциознии побачај, Бангова болест или болест будућности, како ју је назвао велики француски истраживач-бактериолог Сћ. Мсо11е. код нас бар у ужој околини ниједанпут није опажена, што значи да талас ове модерне болести, која се нагло шири по целој земаљској кугли, није још стигао у наше крајеве. Узимајући за пример Данску, напомињемо да је та болест тамо јако проширена и да има предела где су краве заражене у преко 50%. Према изложеној епидемиолошкој ситуацији ми се стварно налазим!о у повољној ситуацији и баш сада је нарочито потребно приступити реорганизацији производње и снабдевања млеком, не очекујући да ситуација без предузимања озбиљних и планских мера на чувању и подизању млекарства постане исто тако неповољна, као у другим земљама. Пошто смо већ казали о недостатцима пијачног млека, констатованим у градској хемиској и бактериолошко; лабораторији, приликом 1 контроле млека, сада је интересантно констатовати, какве су особине млека у погледу хранљивих састојака на месту производње. У овом погледу инструктивни су резултати анализа проба шталских млека, извршених од стра не д-р Мокрањца и хем. Лукићеве у Градској хемијској лабораторији и сређених у Отсеку јавне кигијене. Ови су резултати у кратко речено следећи: Пррсечна количина млека добивена мужом од једне краве износи 9 литара Просечна специфична тежина 1.033 Просечни проценат лактозе 4,52% Просечна масноћа 4,05%