Opštinske novine

Губеркулоза и њене последице

485

прешла с једиог лица на друго, мора бити пренесена трећим и тај трећи понајчешће је сам туберкулозни болесник. Ако је непажљив и нечист, он је покривен по целом телу, поглавито око уста и по рукама, многобројним клицама, које он предаје свакоме ко се с њим рукује или љуби. А његова постеља прави је пакао и когод легне у њу, било с њим било без њега, тај ће сигурно добити клицу. У колико је постеља важна за изолацију и лечење туберкулозних болесника, у толико је она опасна када је заједничка у туберкулозним породицаЈка илИ општа по хотелцма и другим јађ,$им преноћпштима. Ако туберкулозни болесник не стигне да он лично и непосредно пренесе свој;е клице на друге, онда се за то старају многобројџи посредници: ствари, лица и зшвотиње. Туберкулозни болесници су произвођачи и слободнц сејачи туберкулозних клица, а њихови испљувци су стоваришта, прави џагацини туберкулозних клица, јавни и тајни, из којих лда на разне начине и бесвесно црнимо у изобиљу клице за себе и за друге. * * * ТУБЕРКУЛОЗА НИЈЕ НАСЛЕДНА БОЛЕСТ. ГТознато је свима нама да деца туберкулозних родитеља постају такође туберкулозна, бар у већини случајева. Ово је дало повода веровању да је туберкулоза наследна болест. То, међутим, није тачно. Сама болест, туберкулоза, није наследна, јер деца туберкулозних мајки рађају се скоро увек без туберкулозних клица у своме тел.у, и када би се та деца одмфс по рођењу одвојила од својих туберкулозних матера и неговала у здравим породицама или хигијенским уређеним одгојиштима, она би остала здрава као и деца здравих родитеља. Од туберкулозних родитеља, као уосталом и од нетуберкулозних, деца могу наследити само терен или склоност ка болестима уопште, а што она чешће добијају туберкулозу то долази отуда што су ова деца, живећи са туберкулозним родитељима или у клицама зараженим становима, изложена туберкулозној зарази више и чешће него деца са истим! тереном у нетуберкулозним породицама. То је један од главних разлога што туберкулоза носи име породична болест. Не треба, међутим, из овога закључити да деца и лица уопште са наслеђеним туберкулозним тереном мора]у неминовно, кад-тад, бити жртве туберкулозе. Не\ Све зависи од економских и хигијенских прилика у којима ће живети, као што то, уосталом, важи и за сва друга лица. Али, да ли ће неко добити туберкулозу или неће, зависи много више од стеченог терена, који је важнији и чешћи, благодарећи модерном начину живота, него наслеђени терен који је споредније вред-

ности и, на срећу, све ређц благодарећи већој култури наро.да и бољој заштити деце и матера. ГТошто сада знамо како постаје туберкулоза, онда, на питање шта је туберкулоза, можемо одговорити: туберкулоза је хронично, заразно и преносно оболење плућа, проузроковано Коховим бацилом а изазвано повољним стеченим тереном који је друштвени производ. Другим речима, туберкулоза је по природи за,разна а по постанку друштвена, социјална плућна болест. ШТА ЈЕ ТУБЕРКУЛОЗА ЗА ЛАЈИКЕ? За остале посматраче и оцењиваче одговор би био различит према становишту са кога се пита. Место појединачног одговора, који би нас дале,ко одвео, ми ћемо овде дати један општи одговор. Туберкулоза је једна од најчешћпх и најраспрострањенијих болести на земљи; од ње болују и људи и дшвотиње, поглагзито домаће. Она је, такође, једна од најсмртоноснпјих болести на земљи, јер од ње умире више света него од свих заразних болести укупно, више него од две досада најсмртоносније болести, од куге и колере, које су на срећу човечанства данас сузбијене и ограничене, и зато се за туберкулозу често каже да је бела или модерна куга. Истина, у новије време појављују се друге две болести, које својом смртношћу код људи прете да престигну туберк,улозу у њеном разорном дејству. Доиста, благодарећи начину и потребама модерног живота као и разним ковим напорима којима је данашњи човек изложен, раК и срчане болести све су чешћи и смртност људи од њих тако се нагло појачава, да се већ приближила смртности од туберкулозе а у неким индустриЈским земљама она је и прелази. ГТа ипак, туберкулоза остаје и даље највећи бич за све цивилизоване народе и човечанство свих времена; иако сада можда нешто блажа у својој свирепости него што је некада била, она ипак и данас још захтева највећи број људских жртава у пуној продуктивној снази и тиме врло великим смртним таксама опорезује људску срећу. Доиста, од свих умрлих на земљи од разних болести једна седмина од прилике долази на туберкулозу. Наравно, смртност од туберкулозе ни]е свуда подједнака: у културним земљама она је испод овог броја а у некултурним или слабо кулТурним она је изнад и иде до дванаест и више још, као на пр. код нас. У истој држави смртност од туберкулозе је различна према занимању и економском стању становника и креће се од 10—15% до 60—85% од укупне смртности Ова разлика у смртности од туберкулозе према државама још се боље истиче када се смртцост грађана од туберкулозе упореди са бројем становника дотичне државе. Тако на 100.000 становника умире годишње од туберкулозе у неким земљама свега