Opštinske novine

Кроз новиј у литературу о Бео граду

525

ви писцу не намећу, они долазе спонтано. Свакако је ова новела из живота наше младе авијатичке средине од ванредног интереса. „Кнап" је писан сав у једном замаху, једном елану, како и доликује ономе што се описује: заносном, метеорском животу једног младог пилота. Има нешто свежег, младалачког у свему. Чак и у оном понешто ироничном, али снисходљивом опису мушичавог команданта. Ту је теза и антитеза. Младић-пилот мисли само на летење, командант и на ред: паучину, светло круга, јер ред је пре свега! Младићка је и пуна обести и она врло успела сцена код телефона, у којој се не зна ко мора ући, а ко мора изаћи. Све се колеба између захуктале репортаже и књижевног стила и књижевног начина третирања. Књижевни су и с духом описани моменти у сферама. То је већ Гинемер! А одлична су и психолошка запажања о публици, као што је ванредно описана смрт пилота Калшека, као и самог Кнапа. Опис љубави је младићки занешен. Ко би могао тако добро разумети и волети младе гимназисткиње, ако не млади официри. Па и сам развој ове љубави схваћен је с младићком „фугом". Све кипи, ври, кува у велико, као у Пипиновом лонцу у ком нагомилане и кондезиране паре једва чекају да нађу макар и најмањи отвор. „Поет думает в образах" — песник мисли у сликама —, рекао је Пушкин. Код нашег писца има заноса прве младости, има песничких инспирација пуних слика, које долазе и од предмета и од писца. Док описује авион, ту механичку птицу којој пилот даје живот, која се спремала на летење још од легендарног Икара, — он у песничком заносу, пун одушевљења даје у својој новели много кристалне

У плавим облацима над Београдом

лепоте. Наредник-пилот Кнап (касније потпоручник) познат је у својој средини као одличан пилот. Мало је ко као он. Лупинзи, виражи, то је његова домена. Ово су истина лупинзи и виражи за забаву, обуку, али нас

не оставља мисао да се иза свега тога крије један велики императив: бити спреман кад то судбина затражи. Ону гомилу света која данас гледа те јунаке забаве ради, замениће сутра маса која ће их испраћати у бојне, можда последње летове. Је ли чудо да се млада, добро васпитана Бела заљубила у овог јунака?! Што значи, што је он наредник, кад је он јунак неба! Ова млада девојка осећа значај те речи инстинктивно, као што је Рус генерал Ледовски осећа свесно. Па ко би се у пилота заљубио, ако не би младе девојке које све гледају очима заносне младости. Што је идеалније од човека-птице, човека који плива сам самцат бескрајним, безграничним плавим просторима васионе!... Али што треба доказивати тезу потпоручника Кнапа! Шта све не говоре очи наших гимназисткиња, кад упућене према небу траже те смеле_, модерне јунаке за којима њихово срце чезне... Авијација је открила за литературу једно ново поље инспирације. Дала јој је небо не више као недостижив кров земље на ком се крећу сјајне звезде и шета бледи за песнике тако примамљиви месец, већ као ново поље људске активности, оно куд је он пренео своје грозничаве темпове двадесетог века. И још је нешто дубоко осетио и изнео аутор Кнапа: „сљубљење" авијатичара с небом, као капетана с морем. Та нова веза човека с једним бескрајним природним елементом је овде схваћена у пуној мери. Ти су описи најуспелији и најпоетичнији. Кнап воли небо, као златни медиј својих снова. Оно му даје могућност да се вине у висине, да приђе сунцу, Икаровом сунцу. Дедала није било да га упозори, али што би му Дедал!? Ни Икару нису помогли његови савети. И Икар је погинуо, а наш Икар, поручник Кнап је одиста једна заносна фигура наше новије литературе, која је згодно и с успехом везана за Београд. Писац се преко њега приближио београдском небу врло интимно и врло близу. Можда то нитко досад није учинио тако као он. Толико снажно и толико истинито! Он воли небо, као што смо досад волели поље прекривено цвећем, шуму за време летње оморине, или тиху летњу ноћ, кад у њој све дрхти од тајанствених очекивања.

Док је главна вредност Христићеве књиге у њеној документарности, књиге које је наградила Општина града Београда имају осим тога и дубљу уметничку и књижевну вредност. Све те књиге скупа олакшавају познавање Београда у разним периодама, шеговим разним манифестацијама и његовим тежњама пуним полета за изграђивањем новог и бољег живота. Д-р Марија Илић-Агапов