Opštinske novine

610

Београдске општинске новине

преузеле општине. Приватна добротворна делатност имала је и поред тога врл.о пространо поље рада. При крају Х1/*Ш столећа ранији полициски карактер јавне социјалне помоћи био је ублажен благодарећи новим правним схватањима. И поред многих срећних реформи, преовлађивале су врло често тежње ка једној претераној хуманости. Од тада, па до данас, облик, услови и значај мера јавне безбедности често су се мењали. Они су се инспирисали схватањима момента, која су схваташа имала утицаја и на социјалнг/ делатност. Гако је добротвоона делатност до 1933 године имала у Немачкој различите облике, који нису били увек сасвим јасни. Добротворна јавна делатност почива у Немачкој на три велика закона: а) правилник о обавезној јавној помоћи од 13 фебруара 1924 године; б) закон за заштиту младежи Рајха од 9 јула 1922 год. в) закон о запослењу и о осигурању у случају незапослености од 16 јула 1927 године. Правилник о обавезној јавној помоћи основа је помоћи свима невољнима. Како је после Светског рата број оних којима је помоћ била потребна постао врло велики, намерно је избегнута реч „помагање сиротиње" и замењена је изразом „социјално старање". Социјално старање спада у надлежност специјалних јавних удружења: среска удружења, као нижи степен, и земаљска удружења као виши степен. Ова удружења поклагаају се територијално и органски са законским удружењима, што чини да удружења градова и земаљска удружења обављају функције среских удружења, а провинције функције земаљских удружења. Јавна социјална помоћ обавља се дакле у Немачкој преко јавних општина и преко удружења општина. Последице рата и инфлација која је следовала донеле су Немачкој нарочите облике добротворне делатности: помоћ ратним инвалидима, породицама ратника палих у рату, жртвама инфлације и малим рентијерима. Постојале су још и специјалне врсте помоћи: тешким рањеницима и инвалидима на раду, сиротој малолетној деци, помоћ породиљама и избеглицама. Акција јавних власти у корист заштите омладине подразумева физичко васпитање омладине и друге превентивне мере, као старатељске дужности, контролу чувања деце и њиховог васпитања. Ове дужности падају на „Уреде општинске младежи" и на „Уреде ззмаљске младежи". Мере за заштиту деце биле су употпуњене доцније установом службе добровољног рада, пољопривредном помоћи и годишњом пољопривредном службом, као и установом дечјих колонија. Помоћ незапосленим била је потпуно реорганизована после рата у томе смислу што су чиновници и радници доприносили да се створе потребни извори за помоћ незапосле-

ним. Основни закон од 1927 установио је осигурање у случају беспослице, Помоћ незапосленима у надлежности је „Националног института за запослење и осигурање незапослених" и државних уреда рада који од овог института зависе. Док су раније незапослени после годишње помоћи падали на терет општинске добортворне делатности, што је на један неподношљив начин оптерећивало буџет општина у време криза , на основу закона од 22 децембра 1933 незапослени примају сталну помоћ. Они су дакле потпомагани од државе и од општина. Треба капоменути озом приликом да је благодарећи изваноедним мерама које је Рајх предузео у погледу запославања број незапослених, који је у почетку 1933 године био 6 милиона, сведен на 603.000 на крају 1937 године. На тај начин издаци за помоћ незапосленима били су сведени на минимум 1 . После 1933 године приватну добротворну акцију обављала су у Немачкој 7 главних националних удружења, која су се фузионисала у једно: „Немачку лигу приватне добротвор' не делатности". Органи-ације приватне добротворне делатности издржавале су велики број установа за сиромашне, децу и сиромашну младеж, за оне који су физички и умно неспособни, инвалиде, глувонеме, Ипак је постојао претеран број организација, што је имало за последицу рђаву расподелу средстава и многобројне случајеве двоструког помагања итд. Промена управе, која се десила у Немачкој 1933 године, довела је такође до радикалних измена у области приватне добро> творне делатности, што се нарочито огледало^ у односима између приватне и јавне помоћи. Национал-социцјалистичка политика у области добротворне делатности пошла је од принципа да се општине и удружења општина треба да уздржавају од издржавања добротворних скупих установа кад је приватна добротворна делатност у стању да обезбеди исте услуге исто тако добро па и јевтиније. Извори јавне помоћи треба пре свега да буду употребљени за очување становништва. За оне који трпе од каквог физичког, умног или моралног недостатка јавна помоћ треба да се ограничи на оно што је неопходно у погледу медицинском и економском. Свако друго старање и друге мере оомоћи ,треба да падну на приватну и добротворну делатност, Целокупна служба добротворне дедатности реарганозивана је у Немачкој од 1933 године. љује што већа помоћ, већ да се сиротим слојевима наметне схватање личчне одговорности и да се код њих развије инстинкт самоодржања. Поред права на потпору, ставља се обавеза да свако ради и да на тај начин задовољава своје потребе. Приватну добротворну делатност врши сада „Народна заједница приватне добротворне делатности". На првом месту она подразу^ мева Виши уред за добротворну акцију радничке национал-социјалистичке немачке ^странке. Овај Уред има као извор својих прихода