Opštinske novine

642

Београдске општин ске новине

дакле и за време Цара Душана (1331—1353), називали Тривалима. 2 ) Тако су Душана, док је био млади Краљ, називали краљ Гривала. Да ли су Илири били словенскога рода и језика? Мавро Орбини (с. 151—153) тврди да су то били словенскк народи. За доказ наводи Св. Јеронима, превод старога и новога завета на словенски језик, којим су Далматинци говорили на 200 год. пре него ли што су Словени дошли у Илирик. Тако он наводи и имена: Грапсо — Корита, Била Зора, што је доказ словенских имена. Дифрен наводи да је Сармација била општа колевка свију Словена, а сем тога у IV в. после Хр. са Хунима су били и Срби и Хрвати, који сви дођоше у Илирик. 3 ) Да су Срби дошли из Сармације у Илирик, то смо видели у ранијем излагању. Горњу Мезију цар Ираклије уступио је Србима за показану храброст, 4 ) што су ови и заслужили. Да ли су староседеоци Балкана били словенски народи? О овоме питању постоје два мишљења код историчара. Јиречек, Нидерле и др. тврде да нису; на против, друго мишљење тврди да су староседеоци Балкана били словенскога порекла. Такво је мишљење код Шафарика, Куна, Лелевела, Беловског, Буткова, Черткова и осталих. О свему овоме, читалац ће најбоље наћи расправљено питање у делу Бугословскога: „Шп^ићгип^ 111 сИе СезсћНсМе Јег 81ауеп" — Јепа 1904. 5) КЕЛТИ Када су Келти били толико векова господари СшиндуНума, било би од потребе овде изнети укратко њихову прошлост, као и то каквим су животом живели, наравно у вези са СиГин-ду\ном, или Београдом. А) Прошлост■ Порекло и језик 1) Порекло. Први помен имену Келта налази се у земљопису Хекатеа из Милета (550—475 пре Хр.) у Малој Азији. Први историк који их спомиње јесте Иродот у својој II књизи. Именом Гала, Римљани су обухватили све колтске народе, настањене у Галији, Северној Италији, Јужној Немачкој, или тачније у свима земљама између Дњестра, Црнога Мора, Дунава, Рајне, Алпа, Пиринеја и Океана, па прелазећи преко Ламанша и обухватајући бритаиска острва где су Енглеска, Шкотска Ирска. Али одакле су дсшли? Мисли се, да су Келти око 1600 год. пре Христа, а то је већ

2 ) Срећковић, с. 544 нап.- 1 „Свеопшта историја"; исто у делу О жупанијском добу. 3 ) и 4 ) Рајић, „Историја" II, стр. 6—18.

доба бакра и гвожђа, дошли из равнице Средње Азије, заједно са претцима ПелазГа или првим становницима Јеладе и Италије, као и оним Слове1нима који остадоше неколико векова у источној Европи, али, много пре Германа, тако, да Грци заузеше Јеладу, Латини Италију, а Келти оста^доше неколико векова у Средњој Европи. Док је трајало ово велико кретање, многи се делови, Келта зауставише у Дунавској рав*ници и, поред Алпа, докле се њихова главна сила упути на Запад, све донде, докле допираше земља, када угледаше свуда око себе бескрајно море. Велико путоваше Келта, започето из Бактрије у средњој Азији, би овим завршено на девет стотина Година пре Христа. 2) Језик. Каквим су језиком говорили? ГБихов језик, келтски, спада у индоевропске језике, јер се битним одликама везује са групом језика у Индији, и онима најглавнијим у Европи. Он нам је познат по изразима које су нам оставили грчки и латински писци; по натписима, личним именима и именима места, као и по савременим говорним наречјима посталим из келтскога језика: гаелишки, сада у Ирској и Шкотској, бретонски, у Бретањи, у Француској. Тако у Ирској, тим језиком' говоре 500.000 људи; у северозападној Шкотској 100.000; у Енглеској, у Галској Области (В1еГ схе) 1,000.000 и у Француској, у доњој Бретањи 1,000.000 људи. Према келтским речима види се веза са Латинима, Германима и СловенимаЈ али је ова јача између Келта, Латина и Германа. Према овоме, језик говорен у то доба у Сигин-дунуму био је келтски, а то је онај исти који се је говорио у Галији. V ' . 1 ■ 3) Келтско ратовање и ширење од 160—126 пре Христа, а затим нестанак. Келти из Галије, покренути њиховим ратничким духом, као и они са Дунава, кретоше се напред; први пређоше Алие и Пиренеје, а други одоше у Грчку и Малу Азију. 'Гако је освојена од Ибера Шнанија, где постаде нов келт-иберски народ, који је давао силнога отпора надирању Римљана у те крајеве. У години 1400 пре Христа Келти цродреше у Италију, под именом Омбријанаца, где населише целу равницу реке По-а (Еридан у Грка) и обалу Јадранскога Мора до Анконе. Даља кретања објаснио нам је Тит Ливије. У то доба БитуриГи у Галији имали су првенство. Нзихов краљ АмбиГат владао је над целом Келтијом. Али, иако је земља била напредна, ипак она није могла исхранити становнике. Тада Амбигат повери својим младим синовцима СеГовезу и Беловезу бригу око освајања нових земаља, куда ће одвести многобројне ратнике. Сеговезу свештеници, вра-