Opštinske novine

Прилози за историју Београда Прастари Сигиндунум м његови иароди II

4) Тривали Они су били први суседи Сигиндунума, и зато је могућно да су били и насељеници у њему. Иродот спомиње и Тривале и Мораву — Маргус, која тече кроз њихову земљу. Тако ор вели: „Из Илирика северу, преко тривалских равница текући Ангрос (Ибар) излива се у реку Маргус (Мораву), а ова у Дунав." Стара седишта Тривала налазе се усред Србије, која су опи преко Агријеваца, пеонскога народа у Тракији, раширили до Дунава. Године 376 пре Христа Тривали су освојили Тракију и изашли на обале Белога (Егејскога) Мора. Али доцније, њих су одатле Грци одбацили. Тривали су били груб народ. Плиније прича да су се тетовирали или шарали исто онако као и Трачани, као и да сваки Тривалац има на једноме оку две зенице. За Тривале вели Мавро Орбини (стр. 142) да су имали тако страшне урокљиве очи, којима су могли убити младића чим се разгневе. Уопште се види да су били у тесној вези са Трачанима. 1 ) Чувени су били Тривали у време Филипа краља Македоније (359—386 пре Христа) и сина му цара Александра Великог (336323) са којима су водили огорчене ратове, бранећи очајно своју слободу. У време рођења Александра Великога, будућега цара Македоније, Филип успе да победи Илире помоћу својих савезника Трачана и Пеона. Он упаде у Илирију, па пошто у Дарданији разори многа места, поврати се у Македонију. Међутим, када се је враћао из ра;га са Скитима на Дунаву, њега у повратку нападоше Тривали тако жестоко, да му разбише војску, која се сва распршта (пре 338 пре Хр.) Филипа тешко ранише у бок, убивши му коња, и да не беше Александра, који га спасе, Тривали би га убили. А Филип, докле год је био жив, остави Гривале на миру, сећајући се свога страшнога пораза. Александар Македонски, после очеве смрти, да би осветио пораз у коме је и сам учествовао, нападе на Тривале и 333 год. избије на Дунав. Да ли код Београда или на линији Београд-Неготин, то се данас не зна, *) Историја Српскога народа од Јиричека, стр. 6.

иако је та цела линија била у тривалским рукама. Тек после великих напада и крвавих борби, он савлада Тривале. Краљ ових, Сирмо, утече на дунавско острво Певки; доцније се Александар са њим измири. Када је Александар спремио поход на Персију, он покупи војску од Тривала, Илира и Дардана, коју сједини са Грцима-Македонцима. Опште је позната ствар, да су му се Тривали и остали народи показали увек верни, све док није завршио ратове у Индији. Вели се, да им је дао Привилегију или Повељу да Тривали могу слободно владати свима земљама од Јадранскога до Балтичкога мора. Имена пак неких илирских владара показују словенски карактер, као што су имена Плеврата I и Плеврата II. Сем македонскога цара, ударе на Тривале Аутарејци, илирски народ који је дошао са Неретве, па Тривале потисну на север и на исток те многи Тривали пређу Дунав и оду у Гете, који су им били сродни. Тада Аутарејци завладаше Сигиндунумом. Граница илирскога и трачанскога народа била је у Београду. У доба Апијана име Тривала било је врло живо а то је у II веку после Христа. ДА ЛИ СУ СТАРОСЕДЕОЦИ БАЛКАНА БИЛИ СЛОВЕНИ ИЛИ НИСУ? О овоме питању одговори су подељени као и мишљења научара. Али да пођемо редом. Срби се појавише у старим седиштима Тривала, где им је главни град Сигиндунум. Зна се да су Тривали дуго времена пробавили код Гета када су их Аутарејци истерали из њихових седишта. Али, по сведочанству Апијана, ипак су Тривали заостали око Мораве и Ибра у старој својој отаџбини, те је тривалско име трајало све до императора Константина Великог (274—337). По Зосиму (писцу из V в.), који је написао римску историју од Христа па до 410 год., можда су се Тривали у старва времена и називали Србима, зато што Грци, желећи умекшати реч Срб, називали су ове Тривалима, јер су у место с изговарали т по атичкоме говору, те је од Србљи постало Трбљи, Трибли и Тривали. Ови су пак били увек орни за битку по својој трачанској крви. Зна се из историје да су Грци Србе за сво време средњега века, па