Opštinske novine
644
Београдске општинске новине
дисци пустише своје стреле на морске валове да би казнили и само море. Ратовања. Први почеци. Скордисци су били веома ратниички народ. Са обеју обала Саве и Дунава, на којима су били настањени, они се кретоше у ратне походе. Мир нису волели. Волели су рат, борбе, победе и освајања. Као такви они су били освајачи. Прво су себи покорили Аутаријате, једно илирско племе које живело у ново-пазарском крају, затим се потукоше са Гривалима. Страбон вели да су допрли до илирских, панонских и трачких крајева. Варош Еорта на Дунаву била је њихова. Али на томе није остало. Када су Римљани 168 пре Хр. Македонију прогласили за римску област, природно је морало доћи до сукоба између Скордиска и Римљана. И заиста на 33 год. после освајања Македоније, а то је 135 год. пре Хр., сукобише се Римљани под римским претором Марком Касканијем са Скордисцима. Вели се да је овај у овоме рат ( у био срећан. Рат је дакле са Скордисцима започет са југа. 2 ) Ко би веровао: он је трајао са већим или мањим прекидима, равно сто и педесет година, т.ј. од 135 год. пре Хр. па до 15 год. после Христа. Даље ратовање: Хтевши да покори Илире и Далматинце, Гајус Порцијус Катон удари 114 год. пре Хр. на Скордиске, али буде потучен. Сједињени са Трачанима и Дарданцима, Скордосци погукоше до ноге римску војску, а оно што није пало у борби то заробе. Тада допреше до Делфа у Грчкој и избише на Јадранско Море. Овај велики успех Скордиска није био дугога века, јер већ идуће године почињу за Скордиске порази. Када су Скордици пустошили и пленили Тесалију и Македонију, 113 год. пре Хр. дочека их Дид и протера у Тракију. још их је даље гонио Марко Ливије Друз, 112 год. пре Хр., спречивши им прелазак преко Дунава Трачанима, којих је било на другој дунавској обали. Такво је мишљење код Конса. 3 ) Одавде произилази то да је Друз, непрекидно гонећи разбијене Скордиске, морао допрети до самога Дунава, те је он био првн римски војвода који је избио на дунавску обалу, као што мисли немачки историчар Момзен. И после свега овога, ипак ратоборни Скордисци продреше до реке Хероуса (Марице), али их је 110 год. пре Хр. потукао Муниције Руфус, прешавши коњицом преко залеђене реке, тако, да су у овој крвавој битци Римљани исто тако портупали према Скордисцима као што су ови према својим непријатељима. Римљани су их убијали ватром и гвожђем, секући им руке, вели Конс. Апијан казује да је Римски коизул Луције Сципион 83 год. пре Хр. уништио Скордиске, али ово није потврђено доцнијим догађајима. 2 ) Н. Вулић: „Данашња Србија под Римљанима" Пр, Гл, 1901 3 ) Сопз ,Еа ргоутсе Котагае сЈе Ва1та41е". 1881.
До Родопе и Хемуса (Валкана) дошао је Луције Калпурније Пизон; Гајус Скрибоније Курион имао је највише среће у раторању са Скордисцима. Он је од 75—73 пре Хр., према историчару Фестусу, 1 ) победио у рату Скордиске и први од римских војсковођа дошао до Дунава. Том прилкком победио је Дарданце, који су живели V пређашњој Старој Србији, и Мезијанце, чија је област била данашња Северна Србија. Исто ово потврђује Еутропије. 2 ) Према овомо Курион био је први римски војсковођа ко1И је 73 год. пре Хр. ушао у Сигиндунум као освајач. Римски логор, Каструм Романум, према римској стратегији, морао је бити одмах подигнут у Сигиндунуму, чим је овпј освојен, а то је 73 год. Међутим, све је ово било привремено, чак и онда кад је Курион и добио триумф у Риму. Скордисци, гос .идари Сигиндунума, нису мислили да се просто покоре и савију пред Римљанима. Они су борбу наставили до" краја. У времену од 79—70 пре Хр. Апиус Клаудиус Пулхер, у своме ратовању, допро је до Сармације, а Теренције Варон и Лукулус до реке Дона у Русији. Апијан пак вели да се је тукао на граници Илирика, око ушћа Дунава. Па ипак, римска власт над београдским пределом још није била учвршћена, те је рат и даље трајао. Антоније, римски проконзул 63 год. пре Хр., доста је неуспешно ратовао са Трачанима, те је ово стање остало све до 43 год. пре Хр., када је Марко Брут ратовање наставио. Али се деси 62 год. дре Хр. да се Дарданци побуне и ослободе испод римске власти, те постану потпуно слободни. А они су били непосредни суседи Скордиска. После 30 год. пре Хр., Бастарни са севера пређу Дунав, освоје велики део Мезије (данашње Србије), и покоре себи и Тривале и Дарданце, вели Дион, суседе Мезијанаца у Тривалској земљи. После 30 год. пре Хр. Сигиндунумом овладају Бастарни. Од 35—33 год. пре Хр., Триумвир Октавијан, будући римски цар, нападе на Гепиде, Панонце и Далматинце, те је ушао у Илирик сувим. Он допре до Сења и Сиска (Сисције). У то време он ј|е освојио Босну и западну Србију, где су били настањени Скордисци. Не зна се да ли је Октавијан допро до Дунава. Бастерне пак Марко Лициније Крас, син чувенога римског богаташа Краса, 29—26 пре Хр. претера преко Балкана, када су Бастарни били продрли до реке Хебруса (Марице). У томе рату он победи и Мезијанце и Трачане, што је доказ, да су се сви ови народи били подигли против Римљана. Али 29 год. пре Хр. Крас освоји источну Србију, те је Сигиндунум пао у римске руке. Међутим, Трачани се побуне противу Римљана, али их Пизон победи и понова поврати римској сили. За то време
х ) — 2 ) Н. Вулић, Просв. Гл. 1901.