Opštinske novine

Прастари Сигиндунум

645

Мезијанци су били мирни. Када је цар Тиберије (14—37) хтео победити Панонце, вели се да су му тада Скордисци били на помоћи. Ипак је Панонце победиоЈ на реци Драви, Север, царски легат. И најзад римски цар Тиберије присаједини римској царевини Илирик, ћУези]у и Скордиске, те сви ови крајеви постадоше римска област. Тако се обистинише оне речи са Трајанове табле на Дунаву: „Шта све не укроти сила Римљана". Тада су оне постале стварност. Рајић 3 ) вели: „То је био велики народ... са Римљанима се је много пута борио и ратовао, докле се није иселио у Гетске степе и ишчезао". Сигиндунум остаде у римским рукама, а Скордисака неста из Београда и са Балкана. Пропаст Келта. У ратовима са Римом, од 283—192 год. пре Христа, Келти изгубише Цизалпијску Га лију, т.ј. Галију до Алиа; од 236—218 Картагењани им одузимају Шпанију, а од ових 218—206 Рим • У 212 пре Христа Келти изгубише Тракију и Битинију у Малој Азији, а од 125—50 год. пре Христа изгубише и Галију, коју најпосле освоји целокупну Кајус Јусијус Цезар. Галија, као и све ове земље, постадоше римске области. Германи, у III веку !пре Христа, упадоше у Немачку, те је ова за увек била за Келте изгубљена. На крају I века пре Христа остао је свега један келтски народ, Готини, у брдима Судета; али после сто година и њега и естаде. Алпијске Келте покори римски цар Октавијан Август; Велику Британију у I веку после Христа освојише Римљани. Једино Келти могоше избећи у Ирску, од својих неумољивих непријатеља Римљана, где се задржаше до данас, али у малом броју. Узрок пропасти. Зашто је келтски народ пропао? Зато што између келтских народа у Европи није било никакве трајне везе, те су их римске легије тукле једнога по једнога, докле нису Келти подлегли; затим у Управи је владало безвлашће, јер су скупштине биле без вред^ности, те су се келтске државе узајамно тукле и свађале, чиме се је Рим највише и ко.ристио, па их је све и покорио. Није било никакве свести о дужностима, покоравања једноме човеку или телу, није било никога ко би их натерао на покорност, те није ни било никакве трајно орГанизовОне средишне силе, која би прикупила све Келте око себе, и чије би се заповести у миру као н у рату извршивале. Келти су дочекали да их покоре Римљани и Германи, царство им се распало и они за увек ишчезли са позорнице света.

? ') Рајић „Историја" II, с. 99.

Б) Какви су били Скордисци, који су држали Београд? 1) Карактер. Како су сва келтска племена имала исте обичаје, то су у очима странаца претстављали један исти народ. Ево шта говораху Грци и Римљани за Келте, а што се може потпуно односити и на Скордиске: „Неукротим народ, који не ратује само са људима, већ и са природом и боговима. Са мачем у руци они иду противу изливене реке и разбеснелога мора". Великодушна и храбра природа чинила их је је још страшнијим. Увреду једнога сви свете. Имали су дара за говорништво и подражавање; били су отворени, али и хвалисавци и разметљиви. 2) ИзГлец. Диодор из Сицилије овако описује Келте: „Висока раста, беле коже, плаве косе. Једни брију браду, а други је умерено пуштају; племићи остављају два велика брка, да би били страшнији. Гали су страшнога изгледа; глас им је јак и суров; мало говоре; изражавају се у загонеткама, показујући да знају многе ствари. Преувеличавање много употребљују; у говору прете, охоли су и све своде на страшно, али имају памети и способности да се поуче. Имају песнике — барде који певају песму пратећи је неком харфом слично лири." 3) Обичаји. Живе расејано у породицама патријархалним по пољима у дрвеним кућама, покривеним стрњиком. Покретност, неколико лонаца и ваза од метала. Живе од белоГа смока и свињскоГа меса; пили су јечмено пиво, пшеницу са или без меда; ручају чучећи на кожама од вукова и паса. ОГњишта су са бакрачима и режњевима черекп меса. На гозбама износе мало врста јела, али у изобиљу. Често се пута у току гошћења потуку, јер презиру живот. 4) Одело. Келти имају кратку и тесну ту^нику, ишарану разним објама; чакшире су им широке; оГртач им је од штофа, са разнобојним квадратићима, а овај је зими дебљи а лети лакши; сав шарен од живописних боја, кога прикаче копчама на рамену. Сви се Келти лено и укусно одевају. И људи и жене накићени су сребрним и златним накитом. Кад је мир, не носе капе већ пусте да им косе порасту, савијајући их у круг и стављајући их наврх главе. Ратничке вође брију лице, пуштајући два дугачка брка, који им падаху до рам§на.