Opštinske novine
4*
Слатководно рибарство
у нешем законодавству
Све до доношења једног јединствгног Закона о слатководном рибарству 20 септембра 1937 године, као и Правилника о његовом извршењу 21 јануара 1938 године, донетог од стране Министра пољопривреде на основу законског овлашћења, била је на снази готово за целу земљу Уредба са законском снагом о риболову и раколову, чија је важност била скоро годину дана. Поред те Уредбе била су на снази и четири разна рибарска закона, као и Уредба о риболову из 1929 године за бившу Љубљанску област, доцније проширзна на подручеје целе Дравске бановине, и прописи о риболову у Скадарском, Охридском, Преспанском и Дорјанском ]езеру. Рибарсгво у нашој земљи почело је нагло да се развија. Неизједначено закснодавство много је сметало за једну одређену и рационалну рибарску политику, што је и допринело да се о њему поведе рачуна доношењем јединственог законика. Ступањем на снагу закона заједно са правилником престали су важити сви дотадашњи закони, уредбе и законске одредбе о рибарству и тиме се успело, да се најзад после скоро двадесет година од нашег уједињења поведе једна државна рибарска политика која потпуно одговара и рибарским приликама у нашој земљи. По § 1 Закона под рибарским правом сматра се право ловити, присвајати и гајити у одређеној слаткој води рибе, ракове, корњаче, шкољке и друге корисне водене животиње у колико те животиње нису предмет права лова. Слатке воде могу бити двојаке: затворене и отворне. У затворене воде спадају рибњаци, полурибњаци и мање текуће воде које су вештачки преудешене за гајење риба и које су стално преграђене док служе тој сврси. Све су остале воде отворене. Одлуку која се вода има сматрати затвореном доноси првостепена општа управна власт тј. срески начелник или претседник градске општине, ако се вода налази у граду или пролази кроз град, а у спорном случају Бан. Рибарско право припада у затвореним водама које су технички уређене власнику тих уређаја, а у осталим власнику земљишта, док у отвореним водама држави у колико непостоје рибарска права других правних или физичких лица која и даље остају на снази са извесним законским ограничењима. Своје рибарско право држава је пренела у погледу њеног вршења на бановине под условом да се у свакој бановини оснује бановински рибарски фонд за унапређење рибарства у
који улазе приходи рибарства из појединих бановина. Само постојећа рибарска братства, села и племена на Скадарском Језеру и осталим водама у Зетској бановини, остају и даље на снази као што су и била до доношења закона под условом да своја права у року од шест месеци по ступању на снагу новог Закона пријаве банској управи, означујући и доказујући правни основ, садржај и опсег свога права. Одредбе овога закона искључиво важе за отворене воде, а за затворене само колико је то у њему изрично наведено. Отворене воде могу бити мале и велике. Ту деобу морао је узети законодавац да би из ње могао успоставити рибарске ревире и одељке у којима је дозвољено вршење рибарских права. Деобу вода на ревире и одељке као и вршење рибарског права у њима остављено је да пропише Бан на своме подручју а по упуствима Министарства пољопривреде, но с тим да се само мале воде могу поделити на рибарске ревире, а велике на рибарске одељке. Под рибарским ревиром сматрају се оне ограничене водене површине или ограничени делови малих вода, које се могу искоришћавати као самостални риболовни објекти било у погледу риболова или у погледу трајног и успешног гајења одређених врста рибе. Под ревир потпадају поред главне воде и све притоке у колико нису подесне за самосталан ревир, као и све бочне воде, текуће или стајаће, природне или вештачке као и рукавци, осим канала водних задруга и мале текуће воде које су вештачки преудешене за гајење риба и које су стално прерађене док служе тој сврси. Исто тако под ревир потпадају и стајаће воде ако су са главном водом у трајној или повременој вези погодној за пролаз риба најмање прописане или веће дужине, уколико нису подесне за самосталан ревир. Рибарским одељком подразумева се одређени део велике отворене воде или читава једна велика отворена вода која је подесна за самостално искоришћавање, било у погледу риболова или погледу трајног и успешног гајења рибе. Он обухвата целу ширину реке од једне до друге обале, осим у случају где државна граница пролази коритом реке, као и поред главног тока и све притоке и све битне воде, стајаће или текуће ,природне или вештачке уколико нису подесне за самосталан одељак или ревир. Границе ревира односно одељака треба да су одређене таквом природном границом као што је водопад, ушће