Opštinske novine

Друштвена хроника

63

После говора г. Јовановића, прочитан је списак награђених светосавских темата. Студенти су израдили велики број светосавских темата, од којих су многи успели научни есеји. На крају прославе, хор „Обилића" је отпевао неколико световних песама под дириговашем г. Ловре Матачића. Нј Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле и Кнегиша Олга приредили су на Св. Саву у Белом Двору ручак у част студената београдског Университета и Економско -комерцијалне виооке школе чији су СЕетосавски темати награђени наградом Њ. В. Краља. Поред студената награђених Краљевом наградом овом свечаном ручку су присуствовали: Министар просвете, ректор Университета, ректор Економско-комерцијалне

високе школе, декани факултета и претседник певачког друштва „Обилић". Импозантна светосавска прослава приређена је и у Београдском женском друштву где је домаћица •славе била Њ. В. Краљица Марија. У име домаћице славе Њ. В. Краљице Марије и у име Своје слави је присуствовала Њ. Кр. Вис. Кнегиша Олга у пратњи дворске даме г-ђе Лозанић и једног ађутанта. Гости и ученице поздравиле су бурним и срдачним овацијама Њ. Кр. Вис. Кнегишу Олгу. Овој прослави је присуствовала и г-ђа Намесника г. Перовића. Њ. В. Краљица Марија, као домаћица славе, приредила је, после прославе ручак свима ученицама и наставницима школе Београдског женског друштва.

плава Удружења пензионисаних официра

Удружење пензионисаних официра и во;них чин:вника Краљевине Југославије прославило је своју Славу у понедељак 6 фебруара 1939 год., као успомену на дан када је тога дана (25 јануара по старом 1830 год.) први пут установљена стајаћа војска, за време кнеза Милоша Великог у ослобођеној Кнежевини Србији. Тај дан, не тако можда много познат ширем грађанству града Београда, врло је важан догађај за војску Краљевине Југославије (коју по садашњим законима чини цео југословенски народ). Тај постанак „стајаће војске" и њен даљи развитак омогућио је најзад, кроз много труда, жртава, прегнућа, невоља, кроз буру смрти и мегдана, — те је сунце Слободе синуло, остварено је уједињење троименог народа Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевини Југославији. Српека народна скупштина у Крагујевцу на дан 25 јануара (6 фебруара) 1830 год. саопштила је народу, да је најзад добивена и призната Србији аутономија-независност њене управе унутрашње са кнезом, који се има слободно изабрати. То је Србији дато царским (отоманским) хатишерифом, од 29 новембра (17) 1829, који је био последица утовора о миру склопљеног у Једрену 1(2) септембра 1829 год. између Турске и Русије.* Српска народна скупштина у Крагујевцу саопштила је својим „депутирцима", поред читавог једног програма рада будућег у Србији, још и ово: „Општег обезбеђења ради треба нам обдржавати 6, а када нам се и они предели врате, 10 хиљада оружаних војника (овде се мизли на 6 нахија Карађорђеве Србије, које кнез Милош није био ослободио, али на које се такође односио Букурешки уговор о миру од 16 маја (4) 1812 год. — Крајина, Црна Река, Књажевац, Ражањ, Алексинац, Јадар, Рађевина). Без оружане еиле ниједно Правитељство сушчаствовати не може, нити га има на свету. Оружане војничке државе обдржавају, да се злом подићи не дају, а добрим да је у својој Домовини миран и безбедан..." * Једренски уговор о миру врло је значајан датум У историји Србије у XIX веку. Србија је по њему добила самосталност, независност — престала је да буде, како су је Турци називали, само једна побуњена, примирена Турска покрајина.

Тога дана су у Народној скупштини у Крагујевцу постављени темељи стајаћој војсци и донесен први закон о устројству војске. После тога наређено је купљење из народа младића за војну службу-регрутовање. И већ 25 априла 1830 год. примљена је прва партија регрута, те образована „Кнежева гарда", која је пре подне посећивала школу и учила се писмености а по подне учила се егзециру по „руским правилима". Развој „стајаће војске" вршен је постепено, али стално унапред. Већ 1831 год. Србија је имала: 1 ескадрон коњице, зван „Коњичка Кнежева Гарда," а 1832 год. послато је у Русију 30 младића да се образују за официре (по 10 за коњицу, пешадију, артилерију)... „Стајаћа војска" била је семе, од кога се развила војска краљевине Србије, која је прошла кроз ратове 1876, 1877/78, 1885, 1912/13, 1913 и 1914 до 1918 год, коЈој благодарећи имамо сада велику државу — Краљезину Југославију. „Удружење пензионисаних официра и војних чиновника Краљевине Југославије, основано 1928 год. са Средишним одбором у Београду, има већи број и добротвора, међу којима и Њ. Св. Патријарх д-р Гаврило. Слави је присуствовао изасланик Њ. В. Краља и Њ. Кр. Вис. Кнеза-Намесника Павла Ађутант Њ. В. Краља пешад. пуковник г. Миливоје Дурбешић. Министра Војске и Морнарице заступао је дивиз. генерал г. Александар Стојановић. Претседника Београдске општине заступао је већник г. Живан Ранковић, генерал у пенз. и резерви. Било је присутних још много других гостију и претставника свих хуманих и националних корпорација и удружења, међу којима и Врховни рабин г. д-р Арон Алкалај. Домаћин славе био је г. Душан Ј. Пешић, дивиз. генерал у пензији, потпретседник удружења. Он је по свршеном верском обреду одржао леп пригодан говор, у коме је истакао, после поздрава свих присутних, уз значај и повод за славу, још и нарочито „храброст и велику моралну снагу војске Краљевине Србије и свих њених добровољаца, са којима су српски пукови, батаљони, чете, ескадрони јурили из победе у победу..." Слава Удружења пензионисаних официра и војних чиновника Краљевине Јутославије завршена је богатом закуском.